Dogovorite jasna pravila

Ne postoji iznos džeparca koji odgovara svakom detetu i svakoj porodici. Prilikom dogovora uzmite u obzir uzrast deteta, realne potrebe i mogućnosti porodičnog budžeta, a zatim jasno odredite koliko često će dete dobijati novac, za šta može da ga koristi i koje troškove i dalje pokrivate vi. Mlađim školarcima možete davati manji iznos jednom nedeljno, jer na taj način mogu lakše da sagledaju i jednostavnije isprate koliko su potrošili. Stariji školarci, sa druge strane, mogu postepeno da pređu na mesečni džeparac i tako vežbaju da unapred predvide troškove, rasporede novac i uštede. Naravno, važno je da se i vi pridržavate dogovorenih pravila, jer ako dete dobije dodatni novac svaki put kada potroši džeparac pre vremena, teško da će razumeti zašto je planiranje važno.

Dajte detetu prostora da odlučuje za sebe

Kada dobije džeparac, prepustite detetu da samo odluči kako će ga rasporediti, čak i ako se ne slažete sa izborom. U slučaju da ceo iznos potroši istog dana, nemojte to da posmatrate isključivo kao grešku, jer takva odluka može da bude dragocena lekcija. Umesto da ga kritikujete, razgovarajte o tome da li je zadovoljno kupovinom, šta bi sledeći put moglo da uradi drugačije i kako da bolje uštedi novac. Na taj način dete uči da svaki izbor ima posledicu: ako danas potroši više, sutra će mu ostati manje ili će morati da sačeka sledeći džeparac. Cilj je da detetu omogućite da postepeno postane samostalnije, sagleda posledice svojih odluka i preuzme odgovornost za njih.

Pretvorite kupovinu u praktičnu vežbu

Upravo kupovina školskog pribora može da bude dobra prilika da dete uključite u planiranje budžeta: zajedno napravite spisak potrebnih stvari, odredite raspoloživi iznos i uporedite cene proizvoda. Ukoliko poželi skuplju pernicu, ranac ili nešto što nije bilo na spisku, nemojte odmah da odbijete predlog. Razgovarajte o tome zašto mu je ta stvar važna, koliko novca bi nakon kupovine ostalo i da li zbog nje mora da odustane od nečega drugog. Tako će početi da razlikuje potrebe od želja, upoređuje cenu i vrednost i određuje prioritete. Istovremeno će razumeti da je unapred definisan budžet okvir koji nam pomaže da donesemo promišljeniju odluku.

Neka svaka štednja ima konkretan cilj

Rečenica „treba da štediš“ detetu verovatno neće značiti mnogo ako ne zna zbog čega odvaja novac. Zato je važno da zajedno odaberete konkretan i dostižan cilj: skuplja novac za knjigu, slušalice, igračku, poklon…Izračunajte zajedno koliko novca je potrebno, koliko već ima i koji deo od svakog džeparca može da odvoji. Svoj „napredak” može da prati u svesci, tabeli ili kasici, kako bi jasno videlo da se iznos koji štedi postepeno povećava. Na taj način dete, pored štednje, vežba i definisanje ciljeva, planiranje, strpljenje, ali i otkriva da odlaganje trenutne kupovine može da omogući nešto što mu je zaista važnije.

Razgovarajte o novcu i kroz igru

Finansijska edukacija ne mora da liči na još jedan školski čas. Raznovrsne finansijske pojmove možete da približite detetu kroz poznate situacije, zajedničke odluke i igru. „Čuvari Zmajevog blaga” mogu da budu povod da razgovarate o tome zbog čega su štednja i raspoređivanje budžeta važni. Dok rešava zadatke, podstaknite ga da objasni svoje izbore, jer kada može da poveže finansijske pojmove sa konkretnim odlukama, lakše razume njihovo značenje i počeće da ih postepeno primenjuje u svakodnevnom životu.

Finansijska pismenost razvija se postepeno, kroz svakodnevna iskustva i odluke, dok dobre navike usvojene u detinjstvu predstavljaju važnu osnovu za odgovorno upravljanje novcem kasnije u životu. Upravo zato, Erste Banka godinama posvećuje posebnu pažnju finansijskoj edukaciji dece i odraslih, pružajući im znanje i praktične alate za donošenje sigurnijih finansijskih odluka.