Naša koleginica Elena Filipović, stručna saradnica za podršku prodajnoj mreži, za naš blog piše o jednom od najzanimljivijih savremenih trendova – No Buy / Low Buy pokretu, koji podstiče promišljeniju potrošnju, bolji odnos prema novcu i kvalitetniji način života.

No Buy ili Low Buy – kako smo stigli dovde?

Duboko zagazivši u januar, shvatili smo – kao i mnogo puta ranije – da smo budžet doveli do samog dna. Što bi narod rekao, doterali cara do duvara. Samo mesec dana ranije, bez griže savesti, kupovali smo gomile odeće, kozmetike, ukrasa, knjiga, mirisnih sveća i raznih sitnica koje su nam u tom trenutku delovale neophodno.

Međutim, da li je problem samo u prazničnoj kupovini?

Poslednjih godina globalno tržište pretrpelo je velike promene u potrošačkim navikama. Način na koji konzumiramo sadržaj, oglase i promocije značajno se promenio, pre svega zahvaljujući tehnološkom napretku, razvoju digitalnih kanala prodaje i društvenih mreža. Konzumerizam „novog doba“ nastao je pod uticajem brojnih faktora, a jedan od najupečatljivijih vidljiv je kroz sadržaje koji se dele pod heštegom #overconsumption.

Društvene mreže su, s vremenom, stvorile atmosferu u kojoj se gotovo podstiče kompulsivna kupovina. Konzumerizam se često povezuje sa društvenim statusom i poželjnim stilom života. U tome smo, na ovaj ili onaj način, svi učestvovali – deljenjem sadržaja, preporukama proizvoda i kreiranjem objava koje su dodatno hranile taj krug.

Cena preterane potrošnje

Kada se sve sabere, cena koju plaćamo je visoka. Prekomerna kupovina dovela je do masovne proizvodnje jeftinih proizvoda slabijeg kvaliteta, zagađenja životne sredine, korišćenja neekoloških materijala i, posredno, do negativnog uticaja na naše zdravlje.

Upravo zato, krajem prošle godine pojavio se trend koji promoviše suprotnu filozofiju – antikonzumerizam. On se ove godine dodatno razvio kroz pokrete poput #nobuyyear2026 i Low Buy pristupa.

Šta zapravo znači No Buy, a šta Low Buy?

Tokom 2025. godine, influenseri širom sveta počeli su da promovišu ideju „stop konzumerizmu“, nudeći konkretne savete kako smanjiti nepotrebnu potrošnju. Važno je napomenuti da se konzumerizam ne odnosi samo na novac – on je prisutan i u načinu na koji konzumiramo sadržaj na društvenim mrežama. Poseban izazov predstavlja tzv. pasivni konzumerizam, poput beskonačnog skrolovanja bez stvarne interakcije.

Low Buy trend ide korak dalje: influenseri otvoreno prikazuju prepune police kozmetike, ormane pune garderobe i knjige koje još nisu pročitane – uz obećanje da neće kupiti ništa novo dok prethodno ne iskoriste ono što već imaju. Poruka više nije „kupite dok nije nestalo“, već „tek kada potrošim – kupujem novo“.

Promena svesti ili pucanje balona?

Da li je globalna ekonomska kriza uticala na ovu promenu svesti ili je jednostavno došlo do pucanja prenaduvanog balona – ostaje da vidimo. Ono što je sigurno jeste da se pred brendovima sada nalazi veliki izazov: prilagoditi se novim vrednostima i razmisliti o drugačijem pristupu.

Možda će fokus biti na kvalitetu umesto na kvantitetu, na manjoj količini pakovanja ili održivijim rešenjima. U finansijskom smislu, ovakvi trendovi donose veću promišljenost u donošenju odluka i doprinose kvalitetnijem načinu života.

Mali koraci ka većem balansu

Kvalitetniji život često podrazumeva i povratak jednostavnijim navikama: planiranje kupovine hrane, samostalnu pripremu obroka, manje oslanjanje na dostavu, pronalaženje hobija koji ne zahtevaju velika ulaganja, ali i promišljenije upravljanje novcem i investicijama.

Za početak, zavirite u izvod kartičnih transakcija. Pogledajte gde vam novac najviše odlazi, šta možete da smanjite ili izbacite, napravite listu prioriteta i razmislite o dodatnim, pasivnim izvorima prihoda.

Ako niste spremni za potpuni No Buy, krenite sa Low Buy pristupom. Već na kraju meseca primetićete razliku – i na računu i u osećaju zadovoljstva. 

Neka svaka naredna kupovina bude promišljena, smislena i napravljena tek nakon što ste potrošili ono što već imate. Možda je ovo jedan od retkih trendova koji zaista donosi koristi svima nama.

Za više saveta o pametnom upravljanju novcem posetite ErsteZnali.rs, besplatnu platformu za finansijsku edukaciju koju je pokrenula Erste Banka.