Evo kako je sve počelo

,,Hej draga, šta bi mogli da radimo ovog vikenda? Pa… Šta misliš da o preseljenju lokalnog primarnog data centra iz Novog Sada u novi data centar u Beograd? Veruj mi, ovo je super zabavno! Možda ne toliko zabavno kao postovi Darka Dražovića na Linkedin-u ali i dalje stvarno sjajno…’’

Ovako šaljivo počinje moj post na poslovnoj mreži Linkedin o uspešno obavljenoj selidbi lokalnog primarnog data centra koji se nalazio u našoj poslovnoj zgradi Bulevar oslobođenja 5, u data centar na Novom Beogradu.

Iako je ton objave šaljiv, ovaj zadatak bio je jedan od najkompleksnijih i najizazovnijih kada pričamo o IT infrastrukturi. Potrebno je detaljno isplanirati svaki korak, uključujući vremenski raspored, resurse i komunikaciju između timova. Data centri često nose kritične poslovne funkcije, pa je važno smanjiti vreme prekida na minimum ili ga potpuno eliminisati. Ono što je posebno specifično i na čega je bilo potrebno obratiti posebnu pažnju jeste da prilikom samog transporta ne dođe do oštećenja ili krađe opreme ili podataka.

Potrebno je imati fokus tokom čitave akcije koja traje danima, a prilikom ovakvih aktivnosti je i mogućnost vraćanja na početno stanje (roll back) praktično neostvarljiva, pa sve mora biti izvedeno gotovo savršeno.

Šta je zapravo IT infrastruktura i šta smo mi to selili?

Infrastruktura koju smo selili se može podeliti na nekoliko velikih delova:

1. Fizički serveri
2. Skladišta podataka
3. Mrežna i komunikaciona oprema
4. Komunikacioni linkovi

Na serverima se izvršavaju „virtualni“ serveri Banke, što znači da se na jednom fizičkom serveru istovremeno izvršava i do nekoliko desetina virtualnih. Svi fizički serveri su u jednom „klasteru“ tako da „virtualni“ server može da prelazi sa jednog na drugi, bez da mi, kao korisnici tog servera, primetimo bilo šta.

Diskovi ovih „virtualnih“ servera, tj. podaci, nalaze se na uređajima koji se zovu skladišta podataka. Imamo odvojena skladišta za produkcione podatke i ona gde se čuvaju rezervne kopije podataka. Svu ovu „skalameriju“ povezuje mrežna oprema, koja pored povezivanja komponenti omogućava i kontrolu, analizu i zabranu saobraćaja između ovih delova infrastrukture.

Da bi se Banka mogla povezati i na Internet i sa drugim učesnicima finansijskih operacija (NBS, UBS…) potrebno je uspostaviti i komunikacione linkove, tj. veze između svih ovih entiteta.

Ljudi iza infrastukture

Sva ova oprema je super, ali neće sama raditi onako kako bi trebalo ako nemate odgovarajuće ljude i timove koji će njome optimalno upravljati. Zato postoji odeljenje upravljanja IT infrastrukturom, snažni momci, koji (skoro) svaki zadatak mogu da reše na obostrano zadovoljstvo.

Čine ga nekoliko „timova“ i pojedinaca koji pokrivaju sledeće oblasti:

1. Upravljanje serverskom i infrastrukturom skladištenja podataka,
2. Upravljanje mrežnom infrastrukturom,
3. Upravljanje okruženjima, deployment-ima, konfiguracionim stavkama,
4. Monitoringom sistema,
5. Upravljanje IKT (informaciono-komunikacione tehnologije) rizicima.

Zanimljivost rada u odeljenju se ogleda u tome da nas obično „primete“ kada nešto ne radi a do tada se IT infrastruktura uzima zdravo za gotovo. Često kolege i koleginice iz drugih timova, kada rešavaju neki problem, misle da je uzrok do računarske mreže, jer taj pojam deluje „neuhvatljivo“ i apstraktno, a u najvećem procentu slučaja se pokaže suprotno.

Oprema kojom upravlja odeljenje ima rok upotrebe nekoliko godina i često nije jeftina, pa moramo dobro planirati nabavke i upravljati budžetom. Sve mora biti dobro isplanirano i usaglašeno sa poslovnom i IT strategijom Banke.

Povratak na početak

I tu se vraćamo na početak priče. 😊 Pošto smo dobro planirali nabavke, implementaciju i konfiguraciju infrastrukturne opreme a sve uz razumevanje i pomoć menadžmenta, došli smo u situaciju da same aktivnosti selidbe naša dva „stara“ data centra Novi Sad i Zemun, prođu lako i uz šaljiv ton.