„Amateri hakuju sisteme, profesionalci hakuju ljude“ čuveni je citat Brusa Šnejera, jednog od najvećih eksperata u ovoj oblasti. Pre nego što objasnimo zašto je to tako, hajde da se prisetimo kako su nastale banke, kako su čuvale svoje vrednosti i na koji način su se branile od napadača. Neka vrsta preteče današnjih banaka su zapravo bile zalagaonice koje su čuvale zlato, obično u dobro zaštićenim trezorima iza čeličnih ograda ili u kavezima, koje su branili naoružani čuvari. Banke novog sveta su zatim novac u papirnom obliku držale u većem broju objekata sličnim onima koje danas nazivamo filijalama, a veće količine novca u državnim trezorima. Danas novac sve ređe možemo da vidimo i dodirnemo, ali ga zato imamo na ekranima naših mobilnih telefona i znamo da se krije iza naših platnih kartica u plavim, zlatnim i drugim interesantnim bojama. Drugim rečima, ako danas neko želi da nas napadne, uzima više od novčanih sredstava – uzima i sve naše podatke. Pozitivna strana ovih digitalnih inovacija jeste to što na sreću ljudski život više nije direktno ugrožen, ali vrednost koja je izložena napadu jednaka je vrednosti svega što imamo – to su naš identitet, lična dokumenta, adresa stanovanja, bankovni račun, fotografije, video snimci i drugi privatni podaci nas i naših porodica.

Šta nam to hakeri rade, da bismo im tako olako dali svoje podatke?

Žargonski rečeno „pecaju nas!“ Pecanje je vrsta ubeđivanja poznata pod pojmom socijalni inženjering, kojom nam neko podmeće nagrade ili pretnje, ne bi li sami odali brojeve naših kartica, naše šifre, PIN kod, jednokratni kod za plaćanje i druge slične podatke za koje treba da znamo samo mi i niko više. Jednom kada takav podatak prenesemo nekome drugom, makar poverovali i u njegove dobre namere, mi smo upecani. Dalje je samo pitanje štete koja može nastati i koliko brzo možemo da se oporavimo.

Nigerijski princ je evoluirao

Svi se dobro se sećamo mejlova u kojima nam izuzetno bogata osoba, iz daleke zemlje,  nudi da podeli svoje bogatstvo, ali tvrdi da su mu  sredstva trenutno nedostupna zbog nepovoljnih  zakona koji tamo vladaju. Ako mu uplatimo određeni iznos za advokatske usluge ili pokrivanje bankarskih troškova, obećava da će nas nagraditi sa čak polovinom nasledstva. Takve prevare danas više ne prolaze jer se svet već upoznao sa njima i odavno spadaju pod nešto što zovemo „izlizane fore“. Nažalost, pojavile su se nove prevare, jednako obmanjujuće i prilagođenje novom trendu života – kao što su Ajfon na poklon, kredit putem Fejsbuka, neprispela pošiljka, pa i lažno onlajn upoznavanje. Sve one vode do lažnih linkova i sajtova i od nas najčešće traže da brzo unesemo podatke s naših kartica, izvršimo uplatu ili preduzmemo neku sličnu radnju zbog koje ćemo kasnije zažaliti, iako toga u trenutku nismo svesni.

Sad kad sve ovo znamo, da li treba da se plašimo banke u svom džepu?

Naravno da ne. Naprotiv, treba da je upotrebljavamo što više, jer nam nudi mnoštvo novih mogućnosti. Samo treba da budemo obazrivi na koji način biramo našu digitalnu banku i kako je koristimo. Potrebno je da se na vreme upoznamo sa svim prevarama koje nas okružuju i da vodimo računa da na njih ne „nasedamo“. Slično je svemu drugom što radimo u životu. Evo jedan tipičan primer – kada kupujemo stan, ako se taj stan nalazi u zgradi čiji je lift pokvaren i sa vratima koja ne mogu da se zaključaju, ili je u mračnoj neosvetljenoj ulici i u ne toliko popularnom delu grada - sigurno ćemo od njega odustati i potražiti sigurnije i svetlije okruženje, jer svako od nas želi veliku dnevnu sobu, tople boje, lep dizajn, prijatnu atmosferu, i naravno miran san. Kada imamo ovakvo okruženje sve što nama ostaje je da raspakujemo kofere, napunimo frižider i uživamo u komforu koji nam takav dom nudi. E pa isto želimo i od naše digitalne banke – moderne funkcionalnosti, intuitivan dizajn i siguran pristup koji nam uliva poverenje.

Stani i razmisli je pola zdravlja

Na osnovu sve što je navedeno do sada uvideli smo da i najmanja greška ili trenutak nepažnje može mnogo da nas košta. Ipak postoji nešto što nas ne košta mnogo vremena i truda, a može da nas spasi od toga da postanemo upecani. Evo nekoliko korisnih „tips & tricks“ saveta:

• Zvuči li previše dobro da bi bilo istinito – Zapitaj se zašto bi ti neko koga ne poznaješ dao polovinu svog bogatstva.
• Ovo smo učili u školi – Obrati pažnju na gramatičke greške i greške nastale tokom generičkih prevoda, obično ćeš već na početku poruke ili mejla primetiti nešto kao „Dobro jutro brate/sestro“ ili „Poštovana gospodine“.
• Drugari iz bloka – Pogledaj imejl adrese i brojeve telefona sa kojih ti stižu poruke, poznaješ li zaista nekoga ko živi na tlu Afrike ili Azije.
• Klik klik klik – Pre nego što klikneš, obrati pažnju na nepoznate linkove i priloge, njihove nazive i formate, ne otvaraj ih nasumično bez prethodne provere.
• Verni sam fan – Ako se i radi o stvarnom poklonu tvog omiljenog butika ili prodavnice, pogledaj na zvaničnom sajtu ili pozovi kontakt centar da proveriš da li je nagradna igra zaista u toku.
• Brzo i lako, što da ne – Da li znaš nekoga ko je dobio povoljan kredit putem Fejsbuka ili Instagrama? Verovatno ne. Uvek možeš proveriti sa svojom bankom na koji način promoviše svoje proizvode.
• Srodna duša – Ako si se i zaljubio onlajn jer već četuješ i misliš da možeš da veruješ sagovorniku, ipak zatraži video poziv, zatraži uvid i u druge onlajn profile svoje srodne duše, predloži da se spojite sa zajedničkim prijateljima, a svakako izbegni prenos novca ili razmenu ličnih podataka i fajlova kojima posle neko može da te ucenjuje.
• Lozinku i kafu najviše volim kad su jake – Neka svaki tvoj nalog ima drugačije lozinke, dugačke i kompleksne, koje se sastoje od većeg broja karaktera i specijalnih znakova, i vodi računa da ih s vremena na vreme promeniš.

Ako bi sve trebalo da stane u jednu pozdravnu rečenicu na kraju ovog bloga, ona bi glasila ovako – naši lični podaci treba da ostanu baš takvi – lični!