Svetski i domaći mediji nedavno su preneli da bi svetske banke mogle da izgube više od 10 milijardi dolara zbog kolapsa američke investicione kompanije „Arkegos kapital" (Archegos Capital).

Prinudna prodaja portfelja ove investicione kompanije posledica je lakog pristupa novcu, omogućenog programima digitalnog štampanja novca, usmerenim prvenstveno na pomoć ekonomiji.

Sve bi trebalo da funkcioniše po pravilima – da novi novac dođe u finalnu potrošnju i da se time podstaknu inflatorna kretanja. Međutim, velika većina učesnika na tržištu koristi pristup primarnim emisijama i plasira ih u finansijsku aktivu, čime se značajno povećavaju valuacije raznih finansijskih aktiva.

Kada firma, poput „Arkegos kapital", iskoristi finansijske derivate da prikrije stepen izloženosti ka nekom finansijskom instrumentu, i pri tome "zaboravi" da regulatoru prijavi pozicije u vlasništvu nad akcijama koje prelaze određeni procenat (5%), nastane situacija u kojoj su svi zadovoljni, sve dok cene akcija tih kompanija rastu. 

Međutim, kada se trend promeni i elementi finansijskih derivata aktiviraju poziv za održavanje leverage-a pozicije ili njeno zatvaranje, pravila nalažu subjektu da zatvori svoje pozicije. Domino efektom se zatvaraju i ostale pozicije, najverovatnije zbog kapitalnih zahteva kod klijenta, a tim velikim blok prodajama se dodatno vrši pritisak na cene finansijskih instrumenata koji se prodaju, te je spiralni sunovrat zagarantovan.

U ovom slučaju, „Arkegos kapital" je sa oko 20 milijardi dolara pozajmljenog novca imao izloženost prema tržištu kapitala od približno 80 milijardi dolara, pa je bilo koje pomeranje na osnovne hartije od vrednosti izazivalo višestruka pomeranja na equity vrednosti (vrednosti kapitala) portfelja.

U svakom slučaju, priča o „Arkegos kapital" neće imati direktnog uticaja na naš region i na domaći bankarski sektor.

Mladen Dodig, analitičar i investicioni savetnik, Erste Banka