Nova prevara kruži društvenim mrežama: Oprez sa oglasima koji obećavaju veliku zaradu

Kako vam zvuči ideja da uložite u akcije 250 evra i potom uživate dok vam na račun mesečno „kaplje“ 1.000 evra pasivnog prihoda? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito, što je često prva crvena zastavica koja treba da vam ukaže na moguću prevaru. Kada se obećava brza i laka zarada, a naročito kada vam neko „garantuje“ profit, znajte da postoji veliki rizik da ostanete bez novca.

Ovo je samo primer prevare koja je nedavno kružila na društvenim mrežama, uglavnom na Fejsbuku, ali budite oprezni jer bi se mogla pojaviti i u nekom drugom obliku, a sa istim ciljem krađe podataka i novca.

U navedenom slučaju, sled događaja je najčešće bio ovakav: kada korisnici pokažu interesovanje klikom na link i popune registracionu ponudu, komunikacija se prebacuje na Whatsapp ili Viber. Dešava se da im potom svakodnevno stižu poruke sa stranih brojeva od ljudi koji se predstavljaju kao bankari, advokati, brokeri...Oni u komunikaciji imaju strani akcenat, prave gramatičke i slovne greške, ali mnogima baš zato deluju uverljivije – logično je da se stranci bolje razumeju u berzu. Otrežnjenje dolazi u trenutku kada prevarene osobe shvate da im je novac skinut s kartice ili deviznog računa, a da nikakva zarada ne dolazi.

Vešto bačena udica

U pitanju je vrsta fišinga – napada koji za cilj ima prikupljanje i zloupotrebu poverljivih podataka korisnika poput brojeva bankovnih računa, lozinki ili pristupa elektronskoj pošti. Žrtvi se prilazi putem elektronske pošte, društvenih mreža ili telefona porukom u kojoj se od nje zahteva da otvori određen link ili preuzme dokument i otkrije poverljive lične podatke. Sama poruka izgleda kao da je poslata iz pouzdanih izvora, a tekst je kreiran tako da stvori osećaj radoznalosti ili potrebe za hitnim reagovanjem.

U slučaju pomenutog oglasa koji nudi laku zaradu, prevaranti koriste društvene mreže da na jeftin i efikasan način pristupe velikom broju ljudi, računajući na to da će bar deo njih zagristi mamac. Zato je osnovni savet korisnicima da slične oglase ignorišu, da ne klikću na linkove i ne popunjavaju nikakve registracione prijave. U ovom slučaju ne rizikuju da izgube samo iznos koji su spremni da investiraju. Unosom brojeva kartice, računa i lozinki praktično predaju kriminalcu u ruke informacije na osnovu kojih bi mogao da im uzme sav novac sa računa.

Oprez prilikom svake aktivnosti

Fišing prevare je nažalost sve teže prepoznati, jer su prevaranti sve veštiji u tome što rade. Korisnici poštanskih usluga su u jednoj od ranijih kampanja dobili mejl sa lažne adrese pošte, koji ih je preusmeravao na lažnu stranicu za internet plaćanja, gde je trebalo da ostave sve podatke sa kartice kako bi navodno platili carinu. Krajem godine je bila aktuelna i prevara sa onlajn kupovinom dušeka koja je korisnike usmeravala na lažne e-banking stranice banaka. Zato je važno da se vrlo obazrivo ponašate prilikom svake internet aktivnosti i da uvek budete skeptični po pitanju zaštite ličnih podataka.

Evo nekoliko saveta za prevenciju fišing napada:

• Ne otkrivajte lične podatke putem društvenih mreža i nikada ne šaljite lične dokumente putem mreža i aplikacija za poruke.
• Ne žurite sa otvaranjem linkova i priloga.
• Proverite legitimnost URL adrese i da li postoji simbol katanca. Ako link koji ste navodno dobili od banke vodi na stranicu čija se adresa makar u jednom slovu razlikuje od zvanične adrese vaše banke, to ukazuje na fišing sajt. Katanac sugeriše da je sajt validan i sa zaštićenom komunikacijom.
• Obratite dodatno pažnju kada se traži unos podataka o bankovnoj kartici, posebno kada je reč o CVV broju. Fotografije kartice se ne šalju prilikom legitimnih onlajn plaćanja.
• Korisnički podaci za elektronsko bankarstvo se ne unose prilikom plaćanja, to je siguran znak da je prevara u pitanju.
• Proverite da li postoje pravopisne greške u tekstu, jer mogu biti jedan od pokazatelja prevare. Inostrani prevaranti koriste softvere za prevod koji ne poznaju jezik idealno, što otkriva da nešto nije kako treba.

Ukoliko ste već kliknuli na link ili preuzeli sumnjivi dokument, savetujemo sledeće:

• Ako ste dali svoje podatke o bankovnom računu ili već izgubili novac, odmah obavestite banku.
• Ukoliko koristite službeni telefon ili laptop, pozovite IT službu svoje firme.
• Aktivirajte antivirus program i izaberite opciju full scan.
• Ako ste nesmotreno ostavili svoju lozinku, odmah promenite lozinke na svim nalozima.

Još korisnih saveta o bezbednom ponašanju u onlajn okruženju potražite na stranici Erste Banke.