„Svi se suočavamo, kao pojedinci i porodice, ali i kao zemlje i regioni, zaposleni i privredna društva, sa aktuelnom globalnom krizom, koja sa sobom nosi izazove koje niko od nas nije mogao ni da zamisli pre samo nekoliko nedelja.

Ono što je u početku bila zdravstvena kriza pretvorilo se u ekonomsku krizu bez presedana, pošto su se neophodne mere izolacije negativno odrazile i na ponudu i na potražnju na tržištima širom sveta. Nemamo unapred razrađen plan kako da izađemo na kraj sa ovakvom situacijom, osim da se vodimo zdravim razumom. Nijedna zemlja, nijedan region, nijedan sektor nisu pošteđeni uticaja ove pandemije - ona zaista ugrožava sve nas.

Nikada nije dobar trenutak za ovakvu globalnu krizu. Međutim, zemlje Centralne i Istočne Evrope su uspešno odradile svoje makroekonomske zadatke prethodnih godina. Zahvaljujući tome, naš region CIE je u mnogo boljoj poziciji da se suoči sa ekonomskim posledicama krize prouzrokovane virusom korona nego što je bio tokom finansijske krize pre desetak godina.

Mi u Erste Grupi takođe smo u dobroj poziciji na početku ove krize. Mi smo finansijska grupa sa visokom kapitalizacijom i poslovnim modelom koji se pokazao kao ispravan, kao i izbalansiranim kreditnim portfolijom koji se može pohvaliti dobrim kvalitetom aktive. U pružanju pomoći klijentima da odgovore na ovu krizu, oslanjamo se na snažnu poziciju naših banaka u dinamičnom regionu Evrope, na konkurentsku prednost naše platforme digitalnog bankarstva ’Džordž’, kao i na naše odlične rezerve likvidnosti.

Nema nikakve sumnje da pred svima nama leži godina prepuna izazova. Međutim, takođe nema nikakve sumnje u čvrstu nameru Erste Grupe da pomogne svojim klijentima da prebrode ova teška vremena. To ćemo postići putem pojednostavljenih procesa za podnošenje zahteva za zastoj u otplati obaveza i kreditima sa državnom garancijom, putem bezbroj pojedinačnih finansijskih savetovanja, i na osnovu delotvorne saradnje sa državama, regulatornim telima i svim svojim zainteresovanim stranama. To ćemo uraditi zato što smo istinski posvećeni svom regionu i verujemo u njegove ljude i privredu, njihov trajan potencijal i njihovu svetlu budućnost nakon ove krize,” rekao je Bernhard Špalt (Bernhard Spalt), generalni direktor Erste Group Bank AG.

NAJVAŽNIJE INFORMACIJE

Finansijski rezultati za period januar-mart 2020. porede se sa rezultatima za period januar-mart 2019. godine, a stavke bilansa stanja sa 31. martom 2020. sa stavkama sa 31. decembrom 2019. godine.

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj Republici i Austriji, ali i u Rumuniji – na 1.229,0 miliona EUR (+5,9%; 1.160,9 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 504,2 miliona EUR (+3,4%; 487,7 miliona EUR), prvenstveno zahvaljujući povećanju naknada iz poslovanja sa HOV, ali i po osnovu upravljanja sredstvima i brokerskih poslova u osiguranju. Dok je neto rezultat od trgovanja zabeležio znatan pad na -157,4 miliona EUR (153,3 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasla je na 37,5 miliona EUR (EUR -77,1 miliona EUR), s tim da je na obe stavka uticalo vrednovanje zbog veće volatilnosti na tržištu usled pandemije virusa COVID-19. Operativni prihod se smanjio na 1.633,0 miliona EUR (-6,1%; 1.771,7 miliona EUR). Opšti administrativni rashodi neznatno su opali na 1.111,2 miliona EUR (-0,4%; 1.115,6 miliona EUR) s obzirom na porast rashoda na zaposlene na 630,0 miliona EUR (+1,3%; 621,9 miliona EUR), i pad ostalih administrativnih rashoda na 344,8 miliona EUR (-3,8%; 358,3 miliona EUR). Ostali administrativni rashodi su već obuhvatili skoro sve uplate u sisteme za osiguranje depozita koje se očekuju u 2020. u iznosu od 88,3 miliona EUR (87,5 miliona EUR). Amortizacija i depresijacija iznosile su 136,5 miliona EUR (135,4 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat je opao na 551,7 miliona EUR (-15,9%; 656,0 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda porastao je na 66,8% (63,0%).

Zbog neto izdvajanja, neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su -61,7 miliona EUR ili 15 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (neto ukidanja od 35,8 miliona EUR ili -9 baznih poena). Izdvajanja za rezervisanja po kreditima, kao i po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija porasla su uglavnom u Austriji i Češkoj Republici, a pozitivan doprinos naplate već otpisanih kredita zabeležen je u Rumuniji. Izdvajanja za rezervisanja u 1. kvartalu 2020. u vezi sa pandemijom virusa COVID-19 do sada su bila neznatna i uglavnom bazirana na stručnim procenama, ali još uvek nisu uključila izdvajanja po osnovu očekivanog pogoršanja makroekonomske prognoze. Koeficijent problematičnih kredita na osnovu bruto kredita klijentima dodatno je opao na 2,4% (2,5%). Koeficijent pokrivenosti PK porastao je na 80,9% (77,1%).

Ostali operativni rezultat iznosio je -127,6 miliona EUR (-131,1 miliona EUR). Rashodi za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su uključeni u ovu stavku, porasli su – naročito u Češkoj Republici i Slovačkoj – na 84,0 miliona EUR (78,0 miliona EUR). Porast poreza na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije na 49,9 miliona EUR (38,8 miliona EUR) uglavnom je rezultat dvostrukog povećanja dažbina na bankarsko poslovanje u Slovačkoj na 16,9 miliona EUR (8,0 miliona EUR) jer je izmena zakona usvojena 2019. stupila na snagu 1. januara 2020. godine. Mađarski porez na bankarsko poslovanje za finansijsku 2020. godinu iznosio je 14,2 miliona EUR (12,5 miliona EUR).

Zbog jednokratnih efekata u Rumuniji, porezi na dobit porasli su na 103,0 miliona EUR (95,5 miliona EUR). Neto rezultat koji pripada vlasnicima manjinskih udela opao je na 23,0 miliona EUR (89,3 miliona EUR) zbog znatno nižih doprinosa dobiti štednih banaka. Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća iznosio je 235,3 miliona EUR (-37,6%; 377,0 miliona EUR).

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19,1 milijardu EUR (19,0 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent kapitala CET1 (konačni) opao je na 15,8 milijardi EUR (16,3 milijarde EUR), a ukupna sopstvena sredstva (konačna) na 21,3 milijarde EUR (22,0 milijarde EUR). Iako dobit za prvi kvartal nije uključena, troškovi rizika jesu odbijeni. Ukupni rizik – rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (CRR, konačni) – porasla je na 120,5 milijardi EUR (118,6 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (konačni) iznosio je 13,1% (13,7%), a koeficijent ukupnog kapitala 17,7% (18,5%). 

Bilansna suma se povećala na 262,9 milijardi EUR (245,7 milijardi EUR). Na strani aktive, gotovina i gotovinska salda porasli su na 23,0 milijarde EUR (10,7 milijardi EUR), dok su se krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama povećali na 24,3 milijarde EUR (23,1 milijarda EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima porasli su na 161,1 milijardu EUR (+0,5%; 160,3 milijarde EUR). Na strani pasive, depoziti banaka porasli su na 20,7 milijardi EUR (13,1 milijarda EUR), a depoziti klijenata su ponovo zabeležili porast – najprimetnije u Češkoj Republici i Austriji – na 182,2 milijarde EUR (+4,8%;  173,8 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 88,4% (92,2%).

PROGNOZA

Od objavljivanja finansijskih rezultata za 4. kvartal 2019. godine i finansijsku 2019. godinu 28. februara 2020. godine, globalna ekonomska perspektiva se u znatnoj meri pogoršala. Ekonomski rezultati su od ključne važnosti za finansijske rezultata Erste Grupe, tako da se očekuje da će ovakav razvoj situacije dovesti do značajnog smanjenja profitabilnosti banke u 2020. godini, koje se još uvek ne može kvantifikovati. Pogoršanje makroekonomske situacije i niža profitabilnost direktan su rezultat odluka vlada širom sveta da primene strategije socijalne i ekonomske izolacije različitog intenziteta u cilju sprečavanja širenja virusa korona. Ova strategija sprečavanja širenja virusa imala je za osnovni cilj ravnanje krive očekivanog opterećenja zdravstvenog sistema, i prouzrokovala je znatnu i konkretnu kolateralnu štetu, u smislu pada ekonomske aktivnosti, rasta nezaposlenosti i znatnog pada na berzama širom sveta. U cilju ublažavanja kolateralne štete, vlade, centralne banke i regulatorna tela sprovode različite mere, kao što su: kreditni moratorijumi, kreditne garancije, direktna plaćanja pogođenim delatnostima i potrošačima, olakšice ili odlaganja obaveza po osnovu poreza i socijalnih doprinosa, mere za podršku tržištu rada, kao što su: programi rada na određeno, injekcije likvidnosti, ublažavanje zahteva u pogledu obezbeđenja, snižavanje kamatnih stopa, kvantitativno popuštanje putem kupovine državnih i korporativnih obveznica, ublažavanje zahteva po pitanju obaveznog kapitala i pragmatičan stav po pitanju fazne primene MSFI9 u kontekstu kreditnih moratorijuma i garancija.

Uprkos svemu ovome i prvim opreznim pokušajima postepenog izlaska iz potpune izolacije u zemljama poput Češke Republike i Austrije, očekuje se da će globalni realni BDP u 2020. godini zabeležiti najveći pad od Drugog svetskog rata. Kada se radi o Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi, trenutno se očekuje pad realnog BDP-a između 4,2% i 7,5% u 2020. godini, sa svim pratećim negativnim efektima na pojedinačne stavke bilansa uspeha, kvalitet aktive i kapital. Konkretnije, očekuje se pad neto prihoda od kamata u 2020. godini zbog kombinacije znatnog sniženja kamatnih stopa u Češkoj Republici, Rumuniji i Srbiji, promenjenog poslovnog miksa zbog poslova sa državnim garancijama koji podrazumevaju niže marže, i negativnih kursnih efekata. Očekuje se da će prihodi od naknada biti umanjeni prvenstveno zbog pada ekonomske aktivnosti, što dovodi do nižih naknada za platni promet, i značajno nižih naknada od poslovanja sa hartijama od vrednosti. Pad neto rezultata od trgovanja i po fer vrednosti već se očekivao čak i pre početka pandemije virusa korona, nakon znatnih dobitaka po osnovu vrednovanja u 2019. godini. Opšte uzev, operativni prihodi će verovatno opasti u 2020. godini. Operativni rashodi, za koje se na početku godine očekivalo da će se povećati u 2020. godini, trebalo bi da zabeleže pad zbog nižih troškova putovanja, ušteda kroz povećanje efikasnosti i pozitivnih kursnih efekata. Međutim, očekuje se da će operativni rezultat opasti u 2020. u poređenju sa nivoima iz 2019. godine; odnos troškova i prihoda će se pogoršati. Nepoznanica u 2020. godini i narednim godinama su troškovi rizika. Politika rukovodstva Erste Grupe će biti da maksimalno preuzme troškove rizika što ranije u meri u kojoj je to opravdano na osnovu makroekonomskih podataka i prognoza, kretanja rejtinga kompanije, kao i procene portfolija poslova sa stanovništvom tokom 2020. godine. Stoga se u 2020. godini očekuje značajan porast troškova rizika. Na osnovu scenarija koji se trenutno čini najverovatnijim i koji pretpostavlja da će u narednih šest meseci kriva oporavka imati oblik slova „V“, troškovi rizika će iznositi 50 do 80 baznih poena prosečnih bruto kredita odobrenih klijentima. Ukoliko ne dođe do ispravke vrednosti gudvila naniže, ostali operativni rezultat bi trebalo da se poboljša u 2020. godini, zbog toga što je 2019. godina bila opterećena znatnim jednokratnim efektima. Poreski koeficijent će se skoro sigurno povećati s obzirom na to da se očekuje pad profitabilnosti u zemljama sa niskim porezima. Deo dobiti koja pripada manjinskim vlasnicima će opasti s obzirom na to da se očekuje pad profitabilnosti štednih banaka. Opšte uzev, u 2020. se očekuje znatan pad neto dobiti. 

Erste Grupa je izdvojila 1,5 EUR po akciji za potencijalnu isplatu dividende za 2019. godinu. Krajem marta 2020. Erste Grupa je objavila da će odložiti Godišnju skupštinu akcionara i konačnu odluku o dividendi za četvrti kvartal 2020. kako bi bila u poziciji da donese odluku na bazi pribavljenih činjenica u vezi sa ekonomskim posledicama pandemije virusa korona. Rukovodstvo Erste Grupe ima čvrstu nameru da isplati dividendu za 2019. godinu, a njen iznos će prevashodno biti opredeljen ekonomskom situacijom u tom trenutku. Konačna odluka će takođe pažljivo uzeti u obzir savet regulatornog tela, imperativ da se očuva poverenje investitora u Erste Grupu konkretno i tržišta kapitala generalno, kao i cilj da se obezbedi ravnopravan tretman svih klasa sredstava.

Kontakti Erste Grupe za medije

Carmen Staic               Tel: +43 50100 – 11681    Email: carmen.staicu@erstegroup.com

Peter Klopf                   Tel: +43 50100 – 11676   Email: peter.klopf@erstegroup.com

Ovo saopštenje za medije je dostupno na: www.erstegroup.com/pressrelease