„Naš godišnji operativni rezultat od skoro 3 milijarde evra, koji predstavlja znatno povećanje od 8,7 procenata, dokazuje da je Erste zaista u veoma dobrom stanju. To je trenutno retkost u evropskom bankarstvu – i predstavlja dobru osnovu za budući rast," kaže Bernhard Špalt (Bernhard Spalt), generalni direktor Erste Group Bank AG.
„Zahvaljujući našem geografskom prisustvu, aktivni smo u ekonomski najdinamičnijem regionu u Evropi, s obzirom na to da zemlje CIE beleže rast BDP-a koji je dva puta brži od proseka u evrozoni. Važno je napomenuti da je ovaj rast uglavnom podržan domaćom tražnjom, zahvaljujući niskim stopama nezaposlenosti i rastu realnih zarada. S obzirom na trend rezilijentnog rasta u regionu, opseg našeg poslovanja i jačinu našeg brenda, uspeli smo da ostvarimo povećanje ukupnih depozita i ukupnih kredita za 7 procenata. Naš operativni prihod je rastao po duplo većoj stopi od naših rashoda, i porast je registrovan kod svih vrsta prihoda.
I dalje povoljno okruženje po pitanju rizika doprinelo je daljem smanjenju koeficijenta problematičnih kredita na 2,5 procenata, što predstavlja odraz dobrog stanja u kojem se nalaze naša sredstva.
Zadovoljni smo svojom pozicijom likvidnosti, kao i kapitalom: naš koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET 1) iznosi 13,7 procenata, znatno iznad regulatorne granice.
Želeli bismo da podelimo svoj dobar rezultat u 2019. sa akcionarima i stoga ćemo predložiti povećanje dividende na 1,50 evra po akciji na godišnjoj skupštini akcionara.”
NAJVAŽNIJE INFORMACIJE
Bilans uspeha 2019. u poređenju sa 2018; bilans stanja sa 31. decembrom 2019. u poređenju sa 31. decembrom 2018.
Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj Republici, ali i u Rumuniji i Mađarskoj – na 4.746,8 miliona EUR (+3,6%; 4.582,0 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija porastao je na 2.000,1 milion EUR (+4,8%; 1.908,4 miliona EUR) prvenstveno zahvaljujući višim naknadama za usluge platnog prometa, brokerskim provizijama na proizvode iz osiguranja i naknadama za upravljanje sredstvima. Dok je neto rezultat od trgovanja značajno porastao na 318,3 miliona EUR (-1,7 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha smanjila se na ‑24,5 miliona EUR (195,4 miliona EUR ), pri čemu na obe linijske stavke utiču efekti valuacije zbog volatilnosti tržišnih kamatnih stopa. Operativni prihod je porastao na 7.255,9 miliona EUR (+4,9%; 6.915,6 miliona EUR). Porast opštih administrativnih rashoda na 4.283,3 miliona EUR (+2,4%; 4.181,1 milion EUR) uglavnom je rezultat porasta troškova zaposlenih na 2.537,1 milion EUR (+2,5%; 2.474,2 miliona EUR). Uplate u sisteme za osiguranje depozita koje su uključene u ostale administrativne rashode porasle su na 104,8 miliona EUR (88,6 miliona EUR). Povećanje amortizacije i depresijacije na 541,0 miliona EUR (472,0 miliona EUR) rezultat je novog standarda finansijskog izveštavanja za zakupe (IFRS 16) koji se prvi put primenjuje od 1. januara 2019. godine, dok je odgovarajući pozitivni efekat zabeležen u ostalim administrativnim rashodima. Opšte uzev, operativni rezultat je porastao na 2.972,7 miliona EUR (+8.7%; 2.734,6 miliona EUR), a odnos troškova i prihoda opao na 59,0% (60,5%).
Zbog neto izdvajanja u Austriji i Slovačkoj kako u segmentu rada sa stanovništvom tako i sa privredom, rezultat obezvređenja finansijskih instrumenata iznosio je -39,2 miliona EUR ili, prilagođen za neto izdvajanja za rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, 7 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (neto ukidanja u iznosu od 59,3 miliona EUR ili -3 bazna poena). To je pozitivan rezultat značajnih prihoda od naplate kredita koji su već otpisani, prvenstveno u Češkoj Republici, Mađarskoj i Rumuniji, kao i ukidanja rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija u Austriji, Češkoj Republici i Rumuniji. Koeficijent PK u odnosu na bruto kredite odobrene klijentima ponovo je zabeležio pad na 2,5% (3,2%), a koeficijent pokrivenosti PK je porastao na 77,1% (73,4%).
Ostali operativni rezultat iznosio je -628,2 miliona EUR (‑304,5 miliona EUR). To je rezultat rezervisanja u iznosu od 153,3 miliona EUR za gubitke koji se očekuju po osnovu presude Vrhovnog suda po pitanju poslovanja rumunske podružnice, kao i umanjenja goodwill-a u Slovačkoj u iznosu od 165.0 miliona EUR. Ova stavka uključuje rashode za godišnje uplate u fondove za restrukturiranje banaka koji su porasli – naročito u Češkoj Republici – na 75,3 miliona EUR (70,3 miliona EUR). Dažbine na bankarsko poslovanje porasli su na 128.0 miliona EUR (112,2 miliona EUR), uključujući 11.0 miliona EUR poreza na bankarsko poslovanju u Rumuniji koj se plaćaju prvi put u finansijskoj godini.
Deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima porastao je zbog značajno boljih rezultata štednih banaka na 440,9 miliona EUR (369,1 milion EUR). Zbog jednokratnih efekata, neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća opao je na 1.470,1 milion EUR (‑18,0%; 1.793,4 miliona EUR).
Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 19.0 milijardi EUR (17,9 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET1, CRR, konačno) iznosio je 16,3 milijarde EUR (+4,9%; 15,5 milijardi EUR), a ukupna sopstvena sredstva iznosila su (CRR, konačno) 22,0 milijarde EUR (20,9 milijardi EUR). Ukupan rizik (rizikom ponderisana aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, CRR, konačno) porastao je na 118,6 milijardi EUR (115,4 milijarde EUR). Koeficijent osnovnog akcijskog kapitala (CET 1, CRR, konačno) iznosio je 13,7% (13,5%), a koeficijent ukupnog kapitala 18,5% (18,1%).
Bilansna suma je porasla na 245,7 milijardi EUR (236,8 milijardi EUR). Na strani sredstava, gotovina i gotovinska salda zabeležili su znatan pad na 10,7 milijardi EUR (17,5 milijardi EUR) dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 23,1 milijardu EUR (19,1 milijardu EUR). Zahvaljujući kontinuiranom rastu kredita na svim glavnim tržištima, krediti i potraživanja dati klijentima su porasli na 160,3 milijarde EUR (+7,3%; 149,3 milijarde EUR). Na strani obaveza, depoziti primljeni od banaka opali su na 13,1 milijardu EUR (17,7 milijardi EUR) a depoziti klijenata ponovo su zabeležili primetan rast – na svim tržištima Erste Grupe – na 173,8 milijardi EUR (+6,9%; 162,6 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 92,2% (91,8%).
PROGNOZA
Erste Grupa ima za cilj da ostvari prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 10% u 2020. godini. Očekivani pozitivni, mada i sve umereniji makroekonomski trendovi na glavnim tržištima - Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji i Austriji, kao i poboljšanje ostalog operativnog rezultata koji je bio pod negativnim uticajem jednokratnih efekata u 2019. godini, trebalo bi da podrže postizanje tog cilja. Sa druge strane, globalno ili regionalno usporavanje ekonomskog rasta, kao i potencijalni politički ili regulatorni rizici - koji se još uvek ne mogu kvantifikovati – mogli bi da ugroze postizanje cilja.
U 2020. godini, pozitivan trend ekonomije trebalo bi da se odrazi kroz stope rasta (realan rast BDP-a) od 2% do 4% na glavnim tržištima Erste Grupe u CIE. Trenutno se očekuje da svi ostali ekonomski parametri budu podjednako dobri. Stope nezaposlenosti trebalo bi da ostanu na rekordno niskim nivoima – u Češkoj Republici i u Mađarskoj one su već među najnižima u EU. Predviđa se da će inflacija ostati uglavnom stabilna. Snažne konkurentske pozicije trebalo bi da ponovo dovedu do suficita bilansa tekućih transakcija u većini zemalja. Takođe se očekuje da fiskalna situacija i nivoi javnog duga i dalje budu povoljni. Austrija bi trebalo da zabeleži kontinuirani dinamični ekonomski rast po stopi od 1.3%. Opšte uzev, rast i dalje podstiče domaća potražnja u svim ekonomijama. Predviđa se da će doprinos izvoza ostati neutralan.
U ovim uslovima, Erste Grupa očekuje da neto rast kredita iznosi oko 5 odsto. Uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni, ali i zahvaljujući umerenom porastu kratkoročnih tržišnih stopa u Češkoj Republici i Mađarskoj, neto prihod od kamata bi trebalo da zabeleži dalji porast u 2020. godini. Takođe se očekuje porast druge ključne komponente prihoda: neto prihoda od naknada i provizija. Kao u 2019. godini, usluge upravljanja sredstvima, brokerske usluge u osiguranju i usluge platnog prometa trebalo bi daju određeni podsticaj. Očekuje se da većina ostalih komponenti prihoda ostane generalno stabilna. Uzimajući u obzir dobre rezultate u 2019, očekuje se da neto rezultati trgovanja i rezultati po fer vrednosti budu niži. Opšte uzev, operativni prihod trebalo bi da nastavi da raste u 2020. godini. Operativni rashodi bi trebalo da zabeleže porast u 2020, delom i zbog očekivanih daljih povećanja zarada na svim glavnim tržištima Erste Grupe. Međutim, Erste Grupa će nastaviti da investira u IT i samim tim u svoju buduću konkurentnost u 2020. godini. Fokus će biti na postepenoj modernizaciji IT-ja, digitalizaciji back office-a, kao i implementaciji i ekspanziji digitalne platforme Džordž na nivou cele grupe. Uvođenje platforme Džordž nastaviće se u Mađarskoj i Hrvatskoj u 2020. godini. Brži rast prihoda od rashoda predstavlja cilj za 2020. godinu, iako će biti teže postići ga nego u 2019. kako pritisci na prihode budu rasli. Opšte uzev, predviđa se rast operativnog rezultata u 2020. godini.
Troškovi rizika bi trebalo da ostanu na niskom nivou u 2020, zahvaljujući okruženju sa niskim kamatnim stopama. Iako je teško dati precizna predviđanja u trenutnom okruženju, Erste Grupa za 2020. predviđa troškove rizika na nivou ispod 20 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima. Makro okruženje, koje je solidno, iako ga karakteriše usporavanje, trebalo bi da podrži kvalitet sredstava, a to važi i za dobro izbalansirani diversifikovani kreditni portfolio.
Očekujemo poboljšanje ostalog operativnog rezultata zahvaljujući činjenici da se znatni jednokratni efekti iz 2019. neće ponoviti. Na bazi pretpostavke da će poreska stopa biti ispod 20% i deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima ostati na sličnom visokom nivou, Erste Grupa ima za cilj ostvarivanja prinosa na materijalni kapital (ROTE) od preko 10%.
Potencijalni rizici po prognozu jesu uticaj neočekivanog kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mere usmerene na banke, geopolitički i globalni ekonomski trendovi, kao i potencijalni negativni ekonomski efekti širenja korona virusa.
Sektor za eksterne komunikacije Erste Grupe
Carmen Staicu Tel: +43 50100 – 11681 Email: carmen.staicu@erstegroup.com
Peter Klopf Tel: +43 50100 – 11676 Email: peter.klopf@erstegroup.com
Martin Wende Tel: +43 50100 – 11676 Email: peter.klopf@erstegroup.com
Ovo saopštenje za medije je dostupno na: www.erstegroup.com/pressrelease