Neto dobit Erste Grupe porasla za 24,4 odsto međugodišnje na 1,23 milijarde EUR zahvaljujući rastu prihoda

„Sa zadovoljstvom konstatujemo da su naši dobri operativni rezultati i neto dobit u prvih devet meseci ove godine posledica nekoliko pozitivnih trendova: sva tržišta na kojima poslujemo beleže snažan ekonomski rast; imamo dobre rezultate u poslovanju sa stanovništvom i malim i srednjim preduzećima i povećali smo ukupan portfolio kredita (+6,3% od početka godine) i depozita (+5,9% od početka godine);  uvećali smo digitalnu prednost nad konkurencijom i unapredili iskustvo klijenata zahvaljujući ’Džordžu’, našoj panevropskoj digitalnoj platformi koju sada koristi više od tri miliona klijenata na četiri tržišta. 

S obzirom na to da se zemlje u regionu CIE sada uglavnom nalaze u veoma povoljnoj ekonomskoj situaciji, naš koeficijent PK je nastavio da pada i iznosio je 3,5%. Koeficijent pokrivenosti PK je i dalje visok i iznosi 70,7%. S druge strane, naši troškovi rizika su neverovatno niski, što bi trebalo da posmatramo kao poklon koji neće biti tu zauvek. Zbog toga je posebno važan preokret trenda koji smo postigli u operativnim rezultatima, zahvaljujući stabilnom rastu naših prihoda iz osnovnih aktivnosti – neto prihodi od kamata i neto prihodi od naknada i provizija porasli su za 4,4%, odnosno 5,1%. Podjednako važan na našu budućnost je visok nivo kapitalizacije: uzimajući u obzir neto dobit u trećem kvartalu i pozitivan uticaj oko 30 baznih poena na osnovu odobrenja novog modela operativnog rizika, naš koeficijent kapitala CET 1 (puna primena Bazela 3, pro forma) iznosi 13,2%.

Na osnovu ovih dobrih rezultata, naša prognoza za celu 2018. godinu je sada još bolja i očekujemo prinos na materijalni kapital od više od 12%“, rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Group Bank AG.

NAJVAŽNIJE INFORMACIJE

Bilans uspeha: finansijski rezultati januar-septembar 2018. u poređenju sa rezultatima za januar-septembar 2017, i bilans stanja sa 30. septembrom 2018.u poređenju sa 31. decembrom 2017.

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj Republici i Rumuniji – na 3.372,0 miliona EUR (+4,4%; 3.229,3 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 1.430,7 miliona EUR (+5,1%; 1.361,9 miliona EUR), uglavnom zahvaljujući znatno višim prihodima od brokerskih provizija – uglavnom na proizvode iz osiguranja, ali i od usluga platnog prometa, upravljanja sredstvima i kreditiranja. Mada je neto rezultat od trgovanja pao na -50,4 miliona EUR (139,3 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha se poboljšala i iznosi 165,8 miliona EUR (12,1 miliona EUR). Operativni prihod je porastao na 5.096,2 miliona EUR (+3,2%; 4.936,9 miliona EUR). Povećanje opštih administrativnih rashoda na 3.102,3 miliona EUR (+2,9%; 3.013,6 miliona EUR) bilo je uglavnom posledica viših rashoda za zaposlene u iznosu od 1.830,5 miliona EUR (+4,8%; 1.747,2 miliona EUR). Amortizacija je zabeležila porast (+2,7%); administrativni rashodi su bili gotovo nepromenjeni (-0,4%). Ostali administrativni rashodi su uključili skoro sve uplate u sisteme za osiguranje depozita koje se očekuju u 2018. godini, u iznosu od 84,2 miliona EUR (74,7 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat je porastao na 1.993,9 miliona EUR (+3,7%; 1.923,4 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda je zabeležio neznatan pad i iznosio 60,9% (61,0%).

Neto ispravke vrednosti finansijskih instrumenata iznosile su 102,2 miliona EUR ili, kada se u obzir uzmu neto izdvajanja za rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija, -9 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (neto alokacija u iznosu od 71,5 miliona EUR ili sedam baznih poena) zbog neto ukidanja rezervisanja zahvaljujući poboljšanju kvaliteta sredstava. To je rezultat značajnog pada neto alokacija u rezervisanja po osnovu kreditnih aktivnosti u skoro svim segmentima, posebno u Hrvatskoj i Austriji. Koeficijent PK po osnovu bruto kredita odobrenih klijentima ponovo je zabeležio pad na 3,5% (4,0%), a koeficijent pokrivenosti PK je porastao na 70,7% (68,8%).

Ostali operativni rezultat je iznosio -237,0 miliona EUR (-296,6 miliona EUR). Ova stavka uključuje troškove za godišnje doprinose fondovima za restrukturiranje banaka u iznosu od 70,4 miliona EUR (65,6 miliona EUR). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije porasli su na 88,1 milion EUR (82,1 milion EUR), uključujući 13,8 miliona EUR (12,6 miliona EUR) poreza na bankarsko poslovanje u Mađarskoj koji su proknjiženi unapred za celu finansijsku godinu. Ostali porezi su se smanjili na 6,4 miliona EUR (31,3 miliona EUR). U uporedivom periodu, ostali operativni rezultat je uključio 45,0 miliona EUR rezervisanja za potencijalne gubitke po kreditima odobrenim klijentima vezano za presude Vrhovnog suda koje se odnose na negativne kamatne stope u Austriji.

Deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima porastao je na 285,8 miliona EUR (+4,8%; 272,6 miliona EUR). Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 1.228,3 miliona EUR (+24,4%; 987,6 miliona EUR).

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) porastao je na 17,4 milijarde EUR (17,3 milijarde EUR). Prelazak na novi standard finansijskog izveštavanja MSFI 9 1. januara 2018. godine doveo je do smanjenja ukupnog kapitala za 0,7 milijardi EUR. Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 14,7 milijardi EUR (14,7 milijardi EUR), ukupna sopstvena sredstva (fazna primena Bazela 3) iznosila su 20,1 milijardu EUR (20,3 milijarde EUR). Periodična dobit iz prve polovine godine je uključena u prethodne cifre, ali dobit iz trećeg kvartala nije. Zbog neto ukidanja u trećem kvartalu, nisu izvršavana umanjenja za troškove rizika. Ukupan rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, fazna primena Bazela 3) porastao je na 117,0 milijardi EUR (110,0 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 12,5% (13,4%), a koeficijent ukupnog kapitala (fazna primena Bazela 3) 17,2% (18,5%).

Bilansna suma se povećala na 234,8 milijardi EUR (+6,4%; 220,7 milijardi EUR). Na strani sredstava, gotovina i gotovinska salda su smanjeni na 15,2 milijarde EUR (21,8 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 20,0 milijardi EUR (9,1 milijardi EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima su porasli na 148,3 milijarde EUR (+6,3%; 139,5 milijardi EUR). Na strani obaveza, depoziti primljeni od banaka su porasli na 19,1 milijardi EUR (16,3 milijarde EUR), a nastavili su da rastu i depoziti klijenata – najizrazitije u Austriji, Češkoj Republici i Slovačkoj – na 159,8 milijardi EUR (+5,9%; 151,0 milijarda EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 92,8% (92,4%).

PROGNOZA

Očekuje se da će operativno okruženje pogodovati ekspanziji kreditne aktivnosti. Realan rast BDP-a bi trebalo da iznosi između 3% i 4% na osnovnim tržištima Erste Grupe u CIE, uključujući Austriju. Realan rast BDP-a bi trebalo da uglavnom bude podstaknut dobrom domaćom tražnjom, s obzirom na to da bi rast realnih zarada i pad nezaposlenosti trebalo da podrže ekonomsku aktivnost u CIE. Očekuje se da će se širom CIE zadržati fiskalna disciplina.

Poslovna prognoza. Erste Grupa ima za cilj da dostigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od više od 12% u 2018. godini (na osnovu prosečnog materijalnog kapitala u 2018. godini). Pretpostavke na kojima je to zasnovano uključuju blag rast prihoda (uz pretpostavku da će neto rast kredita iznositi 5%+ i da će kamatne stope dalje rasti u Češkoj Republici i Rumuniji) i troškovima rizika koji bi trebalo da ostanu na rekordno niskim nivoima.

Rizici po predviđanja. Uticaj neočekivanih kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mere protiv banaka, kao i geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici.