Rezultati Erste Grupe u prvoj polovini 2018. godine: odlična neto dobit od 774 miliona EUR zahvaljujući poboljšanju operativnih rezultata i povoljnom okruženju po pitanju rizika

„Rezultati Erste Grupe u prvih šest meseci ove godine su među najboljima u njenoj istoriji – naša neto dobit je porasla za 24 procenta međugodišnje na 774 miliona EUR, i to zahvaljujući povećanju neto prihoda od kamata za 3,3% i prihoda od naknada za 5,3%, dok su troškovi rizika ostali niski, a odnos troškova i prihoda pao sa 64,3% na 58,8% u drugom kvartalu.

Očekujemo da će se pozitivni trend naših operativnih rezultata nastaviti u drugoj polovini 2018. godine, na osnovu kontinuirano boljih rezultata ekonomija CIE, sa niskim stopama nezaposlenosti, rastom realnih zarada i povećanjem ekonomske konkurentnosti,” rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Group Bank AG.

Najvažnije informacije

Bilans uspeha za prvih 6 meseci 2018. godine u poređenju sa prvih 6 meseci 2017. godine, bilans stanja sa 30. junom 2018. godine u poređenju sa 31. decembrom 2017. godine

Neto prihod od kamata je porastao – uglavnom u Češkoj Republici i Rumuniji – na 2.213,8 miliona EUR (+3,3%; 2.143,0 miliona EUR). Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 959,3 miliona evra (+5,3%; 910,9 miliona EUR) uglavnom zahvaljujući rastu prihoda od platnog prometa, upravljanja imovinom i kreditiranja. Mada je neto rezultat od trgovanja znatno opao na 11,9 miliona EUR (102,9 miliona EUR), stavka dobici/gubici od finansijskih instrumenata po fer vrednosti kroz bilans uspeha se poboljšala i iznosi 66,6 miliona EUR (4,5 miliona EUR). Operativni prihod je porastao na 3.374,1 milion EUR (+2,5%; 3.292,8 miliona EUR). Povećanje opštih administrativnih rashoda na 2.076,5 miliona EUR (+3,6%; 2.003,5 miliona EUR) bilo je uglavnom posledica viših rashoda za zaposlene u iznosu od 1.216,7 miliona EUR (+5,7%; 1.151,3 miliona EUR). Amortizacija je zabeležila blagi porast (+1,8%); administrativni rashodi su bili gotovo nepromenjeni (+0,5%). Ostali administrativni rashodi su uključili skoro sve uplate u sisteme za osiguranje depozita koje se očekuju u 2018. godini u iznosu od 80,2 miliona EUR (68,6 miliona EUR). Opšte uzev, operativni rezultat je blago porastao na 1.297,6 miliona EUR (+0,7%; 1.289,3 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda je porastao na 61,5% (60,8%).

Neto ispravke vrednosti finansijskih sredstava iznosile su 73,2 miliona EUR ili, kada se o obzir uzmu neto izdvajanja za rezervisanja po osnovu preuzetih obaveza i datih garancija -12 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (neto alokacija u iznosu od 104,3 miliona EUR ili 15 baznih poena) zbog neto ukidanja rezervisanja zahvaljujući poboljšanju kvaliteta sredstava. To je rezultat značajnog pada salda alokacije i ukidanja rezervisanja po osnovu kreditnih aktivnosti u skoro svim segmentima, posebno u Hrvatskoj i Austriji. Koeficijent PK se ponovo popravio na 3,6% (4,0%). Koeficijent pokrivenosti PK se povećao na 72,0% (68,8%) (oba u odnosu na bruto kredite odobrene klijentima).

Ostali operativni rezultat je iznosio -204,6 miliona EUR (-209,8 miliona EUR). Ova stavka uključuje godišnje doprinose fondovima za restrukturiranje banaka u iznosu od 71,3 miliona EUR (65,4 miliona EUR). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije porasli su – pre svega u Mađarskoj i Slovačkoj – na 63,0 miliona EUR (59,4 miliona EUR), uključujući 13,8 miliona EUR (13,3 miliona EUR) poreza na bankarsko poslovanje u Mađarskoj koji su proknjiženi unapred za celu finansijsku godinu. Ostali porezi su smanjeni na 6,5 miliona EUR (11,9 miliona EUR).

Deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima opao je neznatno na 165,5 miliona EUR (-2,1%; 169,1 milion EUR). Neto rezultat koji pripada vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 774,3 miliona EUR (+24,0%; 624,7 miliona EUR).

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) smanjio se na 16,7 milijardi EUR (17,3 milijarde EUR). Prelaz na novi međunarodni standard finansijskog izveštavanja MSFI 9 1. januara 2018. godine doveo je do smanjenja ukupnog kapitala za 0,7 milijardi EUR. Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 14,7 milijardi EUR (14,7 milijardi EUR), ukupna sopstvena sredstva (fazna primena Bazela 3) iznosila su 20,3 milijarde EUR (20,3 milijarde EUR). Dobit iz prve polovine godine je uključena u prethodne cifre. Ukupan rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, fazna primena Bazela 3) porastao je na 116,3 milijarde EUR (110,0 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 12,6% (13,4%), a koeficijent ukupnog kapitala (fazna primena Bazela 3) 17,4% (18,5%).

Bilansna suma se povećala na 229,9 milijardi EUR (+4,2%; 220,7 milijardi EUR). Na strani sredstava, gotovina i gotovinska salda su smanjeni na 16,9 milijardi EUR (21,8 milijardi EUR), dok su krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama porasli na 17,1 milijardu EUR (9,1 milijardi EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima su porasli na 144,7 milijardi EUR (+3,7%; 139,5 milijardi EUR). Na strani obaveza, depoziti primljeni od banaka su porasli na 17,9 milijardi EUR (16,3 milijarde EUR) a nastavili su da rastu i depoziti klijenata – najizrazitije u Austriji, Češkoj Republici i Slovačkoj – na 156,8 milijardi EUR (+3,9%; 151,0 milijarda EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 92,3% (92,4%).

PROGNOZA

Očekuje se da će operativno okruženje pogodovati ekspanziji kreditne aktivnosti. Realan rast BDP-a bi u 2018. trebalo da iznosi između 3% i 4% na osnovnim tržištima Erste Grupe u CIE, uključujući Austriju. Trebalo bi da uglavnom bude podstaknut dobrom domaćom tražnjom, s obzirom na to da bi rast realnih zarada i pad nezaposlenosti trebalo da podrže ekonomsku aktivnost u CIE. Očekuje se da će se širom CIE zadržati fiskalna disciplina.

Poslovna prognoza. Erste Grupa ima za cilj da dostigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od preko 10% u 2018. godini (na osnovu prosečnog materijalnog kapitala u 2018. godini). Pretpostavke na kojima je to zasnovano uključuju blag rast prihoda (uz pretpostavku da će neto rast kredita iznositi 5%+ i da će kamatne stope rasti u Češkoj Republici i Rumuniji), manji pad rashoda zahvaljujući nižim troškovima vezanim za projekte i troškovima rizika koji bi trebalo da ostanu na rekordno niskim nivoima.

Rizici po predviđanja. Uticaj neočekivanih kretanja kamatnih stopa, političke ili regulatorne mere protiv banaka, kao i geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici.