Štediše u CIE u 2017. ostavljaju na stranu 10,4 odsto više na mesečnom nivou

• U poređenju sa periodom od pre pet godina, prosečan mesečni iznos koji su građani centralne i istočne Evrope (CIE) uspevali da uštede ili investiraju porastao je za 20,3 procenata, što je odraz većih plata i opšteg porasta privredne aktivnosti u regionu
• Udeo ljudi koji kažu da im se finansijska situacija poboljšala u proteklim godinama porastao je na skoro svim tržištima u regionu
• Štediše u CIE i dalje su izrazito nespremne da rizikuju, ali je njihovo interesovanje za investicione proizvode, kao što su fondovi, akcije i hartije od vrednosti, u blagom porastu

„Centralna i istočna Evropa beleže veoma stabilan i postojan rast, a za privrede u regionu se očekuje da će stopa rasta ove godine biti dva puta veća u odnosu na Zapadnu Evropu. U kombinaciji sa većim platama u uslovima smanjenja nezaposlenosti i porasta broja nepopunjenih radnih mesta na tržištu rada, ovaj opšti porast privredne aktivnosti pozitivno se odrazio na sposobnost ljudi širom regiona da svakog meseca više novca ostavljaju na stranu za štednju i investicije.

Naše godišnje istraživanje ’Novac u fokusu‘ ukazuje na porast procenta ljudi u CIE koji su poslednjih godina doživeli poboljšanje sopstvene opšte finansijske situacije. Više od 36 procenata štediša u regionu su zadovoljne svojom sposobnošću da štede i investiraju, što je odraz porasta od četiri procentna poena u odnosu na 2016. godinu. Istovremeno, stanovnici CIE su i dalje naročito nespremni da rizikuju kada je reč o njihovom odnosu prema novcu koji uspevaju da ostave na stranu. Naši klijenti i dalje pokazuju više interesovanja za štedne račune i druge proizvode koji sami po sebi najverovatnije neće uspeti da sačuvaju njihovu finansijsku dobrobit na duge staze, s obzirom na niske stope prinosa koje takvi proizvodi generišu u trenutnom okruženju kamatnih stopa.

Tokom prve polovine ove godine, Erste Grupa je zabeležila porast depozita fizičkih lica kroz neto priliv od više od devet milijardi evra, dok je priliv u proizvode za upravljanje sredstvima stanovništva bio četiri puta veći nego u istom periodu prošle godine. Ljudi širom regiona CIE očigledno traže prilike da se obezbede unapred kada je reč o penzijama i da se posvete ostvarivanju dugoročnijih ciljeva u pogledu finansijskog planiranja, iako će okruženje niskih kamatnih stopa prouzrokovano trenutnom monetarnom politikom verovatno nastaviti da bude izazov još neko duže vreme. Kao banka posvećena čuvanju i unapređenju prosperiteta svojih klijenata, imamo pristup koji podrazumeva rad sa svakim klijentom ponaosob kako bismo razmotrili koji individualni pristup može da im pomogne da se na najbolji način snađu u sredini koja, iako se popravlja, nastavlja da predstavlja izazov,” navodi Peter Bosek, član Odbora za poslove sa stanovništvom u Erste Grupi.

Širom CIE, stabilna povećanja prosečnog mesečnog iznosa koji se ostavlja na stranu

Iznos novca koji ljudi ostavljaju na stranu na mesečnom nivou, bilo da je u pitanju štednja ili investiranje, porastao je na svih šest tržišta u CIE obuhvaćenih istraživanjem Erste Grupe „Novac u fokusu” (Češka Republika, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija), kao i u Austriji, prema rezultatima ankete iz 2017. godine. Na nivou ovog čitavog regiona, prosečan mesečni iznos ostavljen na stranu 2017. godine bio je 91 EUR, što je međugodišnje povećanje od 10,4 odsto, odnosno 20,3 procenata u odnosu na 2012. godinu

Austrijanci su i dalje na vodećoj poziciji u regionu, sa  prosečnih 239 EUR koje svakog meseca ostavljaju na stranu, što predstavlja međugodišnje povećanje od 10,6 procenata i više od 40 odsto povećanja u odnosu na 170 EUR koje su štedeli svakog meseca 2012. godine. U apsolutnim iznosima, Slovaci na stranu ostavljaju drugi po veličini iznos, odnosno 106 EUR (2016: 97 EUR) i time zadržavaju prednost u odnosu na Čehe, čije su prosečna mesečna štednja i investicije porasli za 14,3 odsto, na 88 EUR. Rumuni su zabeležili najveći međugodišnji procentualni porast, povećanjem mesečnog iznosa koji ostavljaju na stranu za 15,2 procenta na 53 EUR, što predstavlja porast od 35,9 odsto u odnosu na 2012. godinu. Dok mesečna štednja i investicije Hrvata od 63 EUR predstavljaju povećanje od 10,5 odsto na međugodišnjem nivou, Mađari beleže porast od tek 1,9 procenata na 53 EUR, što je najskromniji međugodišnji porast u regionu. Iznos koji su Srbi uspeli da ostave na stranu porastao je za 8,8 odsto u odnosu na 2016. godinu dostigavši 37 EUR, ali je i dalje najniži u regionu. Generalno pozitivan regionalan trend u pogledu obima mesečne štednje i investicija doprineo je primetnom padu procenta ljudi u regionu CIE koji su nezadovoljni iznosom koji su trenutno u stanju da uštede ili investiraju.

Sposobnost štednje i investiranja u porastu zahvaljujući poboljšanju prihoda domaćinstava, tržišta rada

Tokom 2017. godine, širom regiona, sve veći procenti ljudi govore o tome da im se opšta finansijska situacija poboljšala u protekle dve do tri godine, s tim da Rumunija (porast od osam procentnih poena na 33 odsto 2017. godine) i Češka Republika (porast od šest procentnih poena na 43 procenta) beleže najveća poboljšanja na međugodišnjem nivou. Samo je Mađarska doživela pad procenta lica koji prijavljuju poboljšanje (pad od tri procentna poena na 23 odsto). Dok je u Češkoj Republici broj ljudi u grupi koja je navela „poboljšanje“ bio malo veći od broja onih koji su naveli da „nije bilo promena”, najveći broj ispitanika u svim ostalim zemljama obuhvaćenih anketom kažu da im je finansijska situacija ostala nepromenjena u proteklim godinama. I u Srbiji i u Hrvatskoj, udeo ljudi koji kažu da im se situacija pogoršala je dva puta veći od onih koji se izjašnjavaju da se poboljšala. Iako je u Srbiji grupa od 35 odsto ljudi koji su naveli „pogoršanje” sopstvene finansijske situacije na najvišem nivou u regionu, to je ipak za čitavih 15 procentnih poena manje nego u okviru ankete iz 2016. godine. Značajan porast procenta ispitanika koji navode poboljšanje opšte finansijske situacije tokom protekle dve ili tri godine takođe prati porast procenta učesnika u anketi koji navode da su imali mogućnost da ostave na stranu više novca tokom istog vremenskog perioda.

Širom regiona, građani koji navode da su imali mogućnost da ostave na stranu više novca tokom protekle dve do tri godine ovo objašnjavaju prvenstveno povećanjem prihoda domaćinstava – koje je samo po sebi takođe odraz porasta plata na većini tržišta u CIE – i poboljšanjem njihovog statusa u pogledu zaposlenja. Štednja u cilju kupovine ili izgradnje doma je još jedan bitan faktor za štediše, naročito u Češkoj Republici i Slovačkoj. Oni učesnici u anketi koji kažu da su u proteklim godinama ostavili na stranu manje novca, kao uzroke generalno navode povećanje troškova života uz istovremenu stagnaciju prihoda, kao i veće troškove vezane za porodicu.

Izuzetno nespremni da rizikuju, još uvek opredeljeni za tradicionalne štedne proizvode

Uprkos okruženju u kojem depoziti donose izrazito niske kamatne stope, tradicionalni štedni račun, štedna kartica i štedna knjižica i dalje su omiljeni instrumenti za ostavljanje novca na stranu na većini tržišta u regionu i zapravo su dobili na popularnosti u Češkoj Republici, Slovačkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj. Austrijanci su i dalje najglasniji zagovornici najklasičnijeg štednog proizvoda, sa 76 procenata ispitanika koji kažu da se oslanjaju na štedne knjižice i štedne kartice. Stambena štednja je i dalje među tri najbolje rangirana proizvoda u Mađarskoj, Hrvatskoj, a naročito Austriji, iako joj je popularnost blago opala u odnosu na 2016. na poslednja dva tržišta. S druge strane, proizvodi penzionog osiguranja koje podržava država su Česima opet omiljeni proizvod. Proizvodi životnog osiguranja i osiguranja kapitala i dalje su naročito popularni izbori u Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj i Rumuniji, kao izraz njihove rasprostranjene popularnosti širom regiona kao odgovor na uporno niske kamatne stope na depozite. Među drugim popularnim odgovorima na niske kamatne stope nalaze se držanje više novca na tekućem računu, poklanjanje novca članovima porodice i kupovina nekretnina, od čega je potonje dobilo na popularnosti na svim tržištima sa izuzetkom Hrvatske.

Tradicionalni pristupi štednji i investiranju, koji su omiljeni u CIE, odraz su izuzetne nespremnosti za preuzimanje rizika među stanovnicima u regionu. Hrvatska se po tom pitanju nalazi na vrhu liste u regionu kao zemlja u kojoj 88 odsto ispitanika sebe opisuje kao ljude kojima je sigurnost veoma i prilično važna. Čak i u Mađarskoj – koja sa 13 procenata ima najviši nivo ispitanika koji kažu da su veoma ili prilično spremni da preuzmu rizike kada investiraju novac – gotovo tri četvrtine svih ispitanika sebe opisuju kao ljude koji su nespremni da preuzimaju rizik. Iako se štediše u regionu i dalje nedvosmisleno brinu za sigurnost, rezultati istraživanja „Novac u fokusu” za 2017. godinu ukazuju na opšti pad nivoa negativne percepcije koje građani imaju u odnosu na investicione proizvode kao što su akcije, hartije od vrednosti, obveznice i fondovi. Procenat ljudi koji imaju veoma negativan stav prema takvim instrumentima primetno je opao u Rumuniji, Češkoj Republici, a naročito u Srbiji, koja je takođe zabeležila odgovarajući porast procenta ljudi sa prilično ili veoma pozitivnim mišljenjem o njima. Međutim, daleko najveći udeo ispitanika u anketi na svim tržištima i dalje zastupa neutralan stav, te se taj udeo kreće od 41 odsto u Rumuniji i Hrvatskoj do 61 odsto u Srbiji.

Pored široko rasprostranjene nespremnosti na prihvatanje rizika, relativno ograničeno interesovanje u CIE za investicione proizvode koji su više okrenuti ka tržištima kapitala i koji bi mogli da im obezbede veću dobit – ali samim tim podrazumevaju i više rizika – takođe je odraz nivoa finansijske pismenosti u regionu. Češka Republika i Slovačka su i dalje jedine zemlje u CIE obuhvaćene anketom u kojima je procenat ljudi koji sebe opisuju kao veoma dobro ili prilično dobro informisane o finansijskim temama i bankarskim proizvodima veći od procenta onih koji kažu da je njihovo znanje prilično ili veoma nedovoljno. Na svim drugim tržištima u regionu, procenat ispitanika sa, prema sopstvenom svedočenju, nedovoljnim finansijskim znanjem veći je i dostiže 47 procenata u Srbiji. Istovremeno, udeo ispitanika koji daju potvrdan odgovor na pitanje da li znaju dosta o različitim načinima da investiraju sopstveni novac, veći je od procenta onih koji se sa tom izjavom ne slažu u svim zemaljama osim u dve (Srbiji i Mađarskoj).

Metodologija istraživanja: Istraživanje za studiju Erste Grupe „Novac u fokusu” u 2017. godini  sprovedeno je krajem leta 2017. godine. Telefonski intervjui uz pomoć CATI (computer-assisted telephone interviewing) sistema realizovani su u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Srbiji. Na svakom tržištu, više od 500 stanovnika starosti 15 i više godina intervjuisano je za potrebe istraživanja.