Više štedimo za kupovinu, a najčešće za hitne slučajeve

Više štedimo za kupovinu, a najčešće za hitne slučajeve – u proseku 4.261 dinar mesečno

Iako se najčešće štedi u kešu, broj gotovinskih štediša se u proteklih nekoliko godina kontinuirano smanjuje, dok je u porastu broj onih onih koji ne štede.
Među štednim proizvodima, prednjače štednja po viđenju, oročena i aktivna štednja.
Najviše promena u mesečnoj ušteđevini u odnosu na prošlu godinu primećeno kod mlađih od 30 godina.

Polovina građana Srbije štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.621 dinar, pokazalo je poslednje istraživanje Erste Grupe* o štednim navikama i stavovima u našoj zemlji. Mesečna ušteda je tako nešto veća no prošle godine, za 406 dinara. Ispitanici su naveli da najčešće mogu da uštede do dve hiljade dinara, njih približno trećina, dok više od 12.000 sačuva pet odsto anketiranih.

Štednja je važna za 71 odsto građana, a najznačajnija je starijima od 50 godina. Iako su mesečna ušteđevina i zadovoljstvo sačuvanim novcem viši no u 2016, i dalje 44 odsto štediša nije zadovoljno iznosom koji stave sa strane (10 odsto manje no lane), dok njih 29 procenata jeste.

Glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji i dalje je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve, i to za približno dve trećine građana, dok skoro četvrtina njih štedi da bi se finansijski obezbedila i mogla sebi da priušti negu u starosti. U odnosu na prošlu godinu, 18 odsto više građana štedi za kupovinu – 37 procenata kako bi sebi moglo „nešto da priušti”, dok približno trećina njih to čini zbog troškova renoviranja, a 28 odsto za odmore i putovanja.

Kad je reč o starosnim grupama, najviše promena u mesečnoj ušteđevini u odnosu na prošlu godinu je primećeno kod mlađih od 30 godina. Naime, gotovo tri puta više mladih sad čuva veće iznose (iznad 12 hiljada dinara), a manje je onih koji uštede do dve hiljade, 30 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 44.

Za savet u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, po 44 procenta ispitanika se obraća porodici i prijateljima s jedne, i bankama s druge strane. Skoro trećina njih kaže da im savet nije potreban i da „sami znaju najbolje“. Informacije i savete na internetu i u medijima traži 12 odsto anketiranih.

Većina građana (59 odsto) je rekla da je suma koju su mogli da stave sa strane ostala ista u protekle dve do tri godine. Nešto više od petine njih je uštedelo manje, a 15 odsto je moglo da sačuva više. Kao razlog za smanjenu štednju navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju (38 odsto), kao i veće troškove života (26 procenata).

Građani su pozitivnije no lane ocenili ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine – njih 14 procenata kaže da se poboljšala (11 odsto prošle godine), 35 odsto da se pogoršala (prošle godine 50 procenata), a 48 da je ostala ista (osam odsto više no 2016).

SA ULAGANJIMA OBAZRIVIJE NO SA DODATNIM NOVCEM

U našoj zemlji se i dalje najčešće štedi u gotovini, kod kuće ili u sefu. Međutim, od 2013. broj keš štediša se kontinuirano smanjuje, sa 48 na sadašnjih 30 procenata. Istovremeno, broj onih koji ne štede se povećava, sa 36 u 2013. na 50 odsto u ovoj godini.

Ako bi se na računu anketiranih iznenada našao iznos od 30.000 dinara, čitavu sumu bi odmah potrošilo 21 odsto ispitanika, a na štednju stavilo njih 15 procenata. Pet do 10 hiljada bi uštedelo približno četvrtina građana, a 10 do 20 hiljada 23 odsto njih. U proseku bi od pomenute svote sačuvali 13.900 dinara, u poređenju sa prošlogodišnjih 11.881.

Obazrivost građana, pored toga što je jedan od ključnih motiva za štednju, primetna je i kad su u pitanju ulaganja. Naime, velika većina anketiranih sebe opisuje kao „veoma” ili „prilično” obazrive sa investicijama – 81 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Pet odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zarad većih kamata.

Međutim, stav ispitanika o ulaganju u akcije, hartije od vrednosti, obveznice i fondove promenio se nabolje u odnosu na prošlu godinu - pozitivno mišljenje ima njih četvrtina (spram 18 odsto u 2016), neutralno 61, a negativno 15 procenata (u odnosu na 24 prošle godine). Zainteresovanost za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija ostala je na sličnom nivou – prednjače oročena, aktivna i štednja po viđenju. Podjednak broj anketiranih (19 procenata) kaže da je dobro obavešteno o bankarskim proizvodima, odnosno da uopšte nije informisano na tu temu.

Mesečni kućni dnevnik za finansijska pitanja, koji bi pomogao u baratanju ličnim finansijama popisivanjem zarade, troškova, investicija i uštede vodi 41 odsto ispitanih, a 11 odsto žitelja Srbije detaljno popisuje sve svoje finansije.

KAKVE SU ŠTEDNE NAVIKE U SRBIJI U POREĐENJU SA SUSEDIMA?

Pored naših građana, ispitanici u okviru istraživanja Erste Grupe bili su i stanovnici Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Hrvatske. U poređenju sa Srbijom, u kojoj se u proseku mesečno sa strane stavi 4.621 dinar (37 evra), mesečna štednja u Hrvatskoj je 63 evra, a Rumuniji i Mađarskoj 53.

U susedstvu je veći broj građana „potpuno nezadovoljan“ ušteđevinom, pa je tako ova brojka u Hrvatskoj i Mađarskoj 29, odnosno 28 odsto, u odnosu na 20 procenata u našoj zemlji.

U ostalim zemljama regiona bi od hipotetičkog dodatnog iznosa na računu ispitanici više uštedeli no u Srbiji – 90 odsto sume bi sačuvali građani Rumunije, 56 procenata u Mađarskoj, 51 u Hrvatskoj, naspram 46 odsto u Srbiji. Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 59, Rumuniji 32, a Mađarskoj 39 odsto.

Finansijsko znanje je najlošije ocenjeno u našoj zemlji. „Nedovoljnim“ ga je ocenilo 47 odsto naših građana, naspram 39 odsto u Rumuniji, 35 u Mađarskoj i 30 procenata u Hrvatskoj, dok ga je „dobrim“ procenila skoro petina stanovnika Srbije, četvrtina građana Hrvatske, 27 odsto ispitanika u Mađarskoj i 28 procenata u Rumuniji.

* Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom. Telefonska anketa sprovedena je u septembru na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.