Erste Grupa zabeležila neto dobit od 624,7 miliona EUR u prvoj polovini 2017. godine

„Danas objavljujemo novi paket pozitivnih rezultata za prvih šest meseci 2017. godine: naš portfolio kvalitetnih kredita porastao je za 6,7%, a depoziti naših klijenata za 11,6%. Veoma je malo banaka u Evropi koje mogu da se pohvale ovakvim rastom. To je delom prosto posledica činjenice da naš poslovni model donosi rezultate i, naravno, da je CIE region koji beleži najbrži rast u Evropi.

Naša situacija u pogledu kapitala je veoma solidna, sa koeficijentom kapitala CET 1 na nivou od 12,8% (puna primena Bazela 3), i uz neprekidno poboljšanje kvaliteta aktive, i dalje nizak nivo rezervisanja po osnovu rizika i pad našeg koeficijenta problematičnih kredita 14 kvartala uzastopce na 4,7%. Kao posledica toga, sada ponovo imamo rejting A od sve tri najpoznatije rejting agencije.

Što se narednog perioda tiče, ne možemo sebi da dozvolimo da se opustimo. Uprkos dobrim rezultatima u oblasti kreditiranja i prikupljanja depozita, naši neto prihodi od kamata su i dalje padali. Niske kamatne stope i smanjenje porfolija HoV zahtevaju našu pažnju. Naši prihodi od kamata i naknada polako rastu, što je dobro i što smatram uspehom s obzirom na to da smo i dalje veoma oprezni kada se radi o vrstama proizvoda i usluga koje pružamo našoj širokoj klijentskoj bazi. Naš cilj je da se držimo svog puta u cilju ostvarivanja možda umerenog, ali stabilnog rasta, i vidim realnu šansu da naš ukupan prihod počne ponovo da raste.

Naši rashodi još uvek rastu i veoma se trudimo da ih snizimo. Podizanje kvaliteta podataka i usklađivanje skladišta podataka još uvek je naš najveći prioritet, ali i najveći razlog zašto nam rastu rashodi.
Što se tiče prognoza za naredni period, potvrđujemo naše smernice i cilj da postignemo prinos na materijalni kapital od više od 10%“, rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Group Bank AG.

Najvažnije informacije

Bilans uspeha: januar-jun 2017. u poređenju sa januarom-junom 2016. godine; bilans stanja: 30. jun 2017. u poređenju sa 31. decembrom 2016.

Neto prihod od kamata je pao na 2.143,0 miliona EUR (-2,3%; 2.194,1 milion EUR) uprkos rastu kreditne aktivnosti, uglavnom zbog nižih kamatnih prihoda po osnovu portfolija državnih obveznica i nižeg „unwinding“ efekta. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 910,9 miliona EUR (+2,9%; 884,9 miliona EUR). Prihod od poslovanja sa hartijama od vrednosti i od upravljanja imovinom se znatno povećao, dok je prihod od kreditiranja opao. Neto rezultat od trgovanja je opao na 102,9 miliona EUR (-14,3%; 120,0 miliona EUR). Mada je operativni prihod bio gotovo nepromenjen na nivou od 3.292,8 miliona EUR (-0,7%; 3.316,6 miliona EUR), opšti administrativni rashodi su porasli na 2.003,5 miliona EUR (+1,2%; 1.980,3 miliona EUR) u skladu sa očekivanjima. To se moglo objasniti povećanjem ostalih administrativnih rashoda, kao i amortizacije, dok su rashodi osoblja bili skoro nepromenjeni na nivou od 1.151,3 miliona EUR (-0,1%; 1.152,7 miliona EUR). Gotovo sva projektovana plaćanja po osnovu osiguranja depozita za 2017. godinu u iznosu od 68,6 miliona EUR (79,3 miliona EUR) već su uključena u ovu linijsku stavku. U skladu sa tim, operativni rezultat je opao na 1.289,3 miliona EUR (-3,5%; 1.336,3 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda je neznatno porastao na 60,8% (59,7%).

Neto rashodi indirektnih otpisa finansijskih sredstava su ostali na niskom nivou od 104,3 miliona EUR ili 15 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (25,8 miliona EUR ili 4 bazna poena). Tokom prethodne godine, značajni prihodi od naplate prethodno otpisanih kredita u Rumuniji i Mađarskoj imali su pozitivan uticaj. Koeficijent PK se opet poboljšao na 4,7% (4,9%) Koeficijent pokrivenosti PK je bio stabilan na nivou od 68,5% (69,1%).

Ostali operativni rezultat je iznosio -209,8 miliona EUR (-192,2 miliona EUR). Ova linijska stavka obuhvata godišnje doprinose za fondove za restrukturiranje banaka u iznosu od 65,4 miliona EUR (64,6 miliona EUR), poreze na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije u iznosu od 59,4 miliona EUR (107,6 miliona EUR), kao i rezervisanja u iznosu od 45,0 miliona EUR za očekivane gubitke po kreditima odobrenim klijentima zbog presuda Vrhovnog suda u vezi sa negativnim referentnim kamatnim stopama u Austriji.

Deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima porastao je na 169,1 milion EUR (+15,7%; 146,2 miliona EUR) zbog porasta doprinosa štedionica dobiti. Neto rezultat pripisan vlasnicima matičnog preduzeća opao je na 624,7 miliona EUR (-25,8%; 841,7 milion EUR), što je, pre svega, rezultat dobitka po osnovu prodaje akcija u kompaniji VISA Europe u iznosu od 138,7 miliona EUR (pre oporezivanja) u prethodnoj godini.

Ukupni kapital bez instrumenata dodatnog osnovnog kapitala (AT1) povećan je na 16,5 milijardi EUR (16,1 milijarda EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (fazna primena Bazela 3) porastao je na 14,1 milijardu EUR (13,6 milijardi EUR). Ukupna sopstvena sredstva (fazna primena Bazela 3) porasla su na 19,9 milijardi EUR (18,8 milijardi EUR). U gornje podatke je uključena periodična dobit. Ukupan rizik (rizična aktiva, uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, fazna primena Bazela 3) porastao je na 106,8 milijardi EUR (101,8 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 13,2% (13,4%), a koeficijent ukupnog kapitala (fazna primena Bazela 3) 18,7% (18,5%).

Bilansna suma se povećala na 218,2 milijarde EUR (+4,8%; 208,2 milijarde EUR). Na strani sredstava, gotovina i gotovinska salda su porasli na 25,8 milijardi EUR (18,4 milijarde EUR), a krediti i potraživanja odobreni kreditnim institucijama na 4,3 milijarde EUR (3,5 milijardi EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima su porasli na 135,1 milijardu EUR (+3,4%; 130,7 milijardi EUR). Na strani obaveza, depoziti primljeni od banaka su porasli na 17,9 milijardi EUR (14,6 milijardi EUR), a depoziti klijenata su nastavili da rastu – najizrazitije u Češkoj Republici i Austriji – na 145,6 milijardi EUR (+5,5%; 138,0 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 92,8% (94,7%).

PROGNOZA ZA 2017.

Očekuje se da poslovno okruženje pogoduje širenju kreditne aktivnosti. Realni rast BDP-a bi trebalo da bude između 2,1% i 5,1% na osnovnim tržištima Erste Grupe u CIE, uključujući Austriju, u 2017. godini. Realni rast BDP-a bi trebalo, pre svega, da bude podržan solidnom domaćom tražnjom, u uslovima kada realan rast zarada i pad nezaposlenosti podržavaju ekonomsku aktivnost u CIE. Očekuje se da će fiskalna disciplina biti održana u celoj CIE.

Poslovna perspektiva. Erste Grupa ima za cilj da postigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od više od 10% (na osnovu prosečnog materijalnog kapitala u 2017. godini). To je bazirano na sledećim pretpostavkama: u najboljem slučaju nepromenjeni prihodi (uz rast neto kredita od najmanje 5%); inflacija troškova 1–2% zbog regulatornih projekata i digitalizacije; povećanje troškova rizika, koji bi ipak ostali na rekordno niskim nivoima; pozitivan trend ostalog operativnog rezultata zbog nižeg poreza na bankarsko poslovanje u Austriji.

Rizik po projekciju. Uticaj ekspanzionističke monetarne politike centralnih banaka, uključujući negativne kamatne stope; politički rizici kao što su razni izbori u ključnim ekonomijama u EU; geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici; inicijative u pogledu zaštite potrošača.
 

Za dodatne informacije, molimo Vas da se obratite:

Erste Group, Press Department, Am Belvedere 1, 1100 Vienna, Austria

Internet: www.erstegroup.com/newsroom Twitter: @ErsteGroup

Michael Mauritz Tel: +43 50100 - 19603 E-Mail: michael.mauritz@erstegroup.com

Carmen Staicu Tel: +43 50100 - 11681 E-Mail: carmen.staicu@erstegroup.com

Peter Klopf Tel +43 5 0100 - 11671 E-mail: peter.klopf@erstegroup.com