Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

BDP

BDP: podrška stiže od svih komponenata

Nakon što je Zavod za statistiku revidirao naviše podatke za 3. kvartal 2016. godine, sa 2,6% međugodišnje na 2,8% međugodišnje, konačan porast BDP-a za 2016. godinu je dostigao 2,8% međugodišnje, što je malo iznad naše projekcije. Detaljna struktura pokazuje da je rast podržan i domaćom potrošnjom i neto izvozom. Privatna potrošnja se povećala za 0,9% međugodišnje, državna potrošnja za 0,2% međugodišnje, a investicije za 5,1% međugodišnje. Što se tiče neto izvoza, solidan rast od 11,9% međugodišnje premašio je rast uvoza od 6,8% međugodišnje. Bolji ekonomski rezultati doveli su do poboljšanja situacije na tržištu rada, na kome je stopa zaposlenosti u prva tri kvartala 2016. godine prema Anketi o radnoj snazi porasla na 45,1% sa 42,4% zabeleženih u istom periodu 2015. godine.

Što se narednog perioda tiče, očekujemo da će se nastaviti pozitivni trendovi, pri čemu će ključnu ulogu igrati jačanje domaće potražnje, dok bi kretanje neto izvoza trebalo da bude neutralnije. Trend potrošnje bi trebalo da bude podržan poboljšanjima na tržištu rada, povećanjem zarada, daljim porastom potrošačkih kredita i boljim opštim ekonomskim sentimentom. Investiciono okruženje bi takođe trebalo da bude povoljno, uz ključnu ulogu veće potražnje, zakona koji pogoduju poslovanju i boljeg kreditnog potencijala u bankarskom sektoru (pad problematičnih kredita i kamatnih stopa). I na kraju, stabilna ekonomska perspektiva kod glavnih trgovinskih partnera će podržati izvoznu stranu, ali jačanje domaće potražnje i stabilizacija cena nafte ukazuju na intenzivnije pritiske na uvoznu stranu, tako da očekujemo pozitivan ali skromniji doprinos neto izvoza.

Kvartalni BDP (realni, međugodišnji)

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Monetarna politika

Očekuje se da će se inflacija kretati unutar novog planiranog raspona

Tokom 2016. godine nastavili su se slabi inflatorni pritisci, pri čemu je stopa inflacije u 2016. godini na nivou od 1.2% međugodišnje, ispod ciljnog koridora NBS od 4%+/-1,5 bp. Detaljna struktura pokazuje da je niska inflacija uglavnom odraz opadajućih cena hrane (-0,1% međugodišnje od početka godine) i goriva (-4,2% međugodišnje od početka godine), koje čine oko 40% ukupnog Indeksa potrošačkih cena dok su se ostale komponente zadržale u pozitivnoj zoni. Predviđamo da će se inflacija povećavati u predstojećim mesecima, pod uticajem niske baze i snažnije domaće tražnje. Ovi faktori bi trebalo da uvedu inflaciju u novi ciljni koridor od 3%+/-1,5bp, dok bi ukupna inflacija iznosila oko 2-2,5% međugodišnje.

Što se tiče monetarne politike, nakon smanjenja referentne stope na 4% u julu 2016, centralna banka je zadržala referentnu stopu na istom nivou (poslednji sastanak bio je 14. februara) sedam uzastopnih meseci, smatrajući da trenutan nivo referentne stope obezbeđuje adekvatnu ravnotežu između podrške inflaciji i očuvanja kamatnog diferencijala na prihvatljivom nivou. U narednom periodu, očekujemo da će NBS postepeno menjati svoj relaksirani stav politike, sa ključnim ulogama postepenog ubrzanja inflacije, nižeg ciljnog koridora inflacije i očekivanih povećanja kamatnih stopa Federalnih rezervi (EG sada očekuje tri povećanja u 2017. godini). Ne očekujemo da će NBS podizati kamatnu stopu pre jula, jer bi kreatori politike trebalo da sačekaju rezultate predsedničkih izbora u aprilu i zvaničnu odluku Federalnih rezervi u junu, s obzirom na veliki uticaj sentimenta među američkim investitorima na tržište obveznica i devizno tržište u Srbiji.

Prinosi na kratkoročne hartije od vrednosti

Izvor: FactSet, Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: FactSet, Istraživački tim Erste Grupe

Prinosi na obveznice

Posle intenzivnog smanjenja, predviđamo da će se prinosi kretati oko stabilnih nivoa

Fiskalni parametri u Srbiji su se primetno popravili tokom 2016. godine s obzirom na rezultate po pitanju izvršenja budžeta i javnog duga koji su bili bolji od očekivanih. Kad smo pogledali poslednje raspoložive podatke za budžet, mogli smo da vidimo značajno smanjenje deficita konsolidovanog sektora države, koje je rezultat intenzivnijih priliva prihoda, smanjenih troškova i nekoliko jednokratnih efekata što je dovelo do cifre od 1.4% BDP-a. Niži deficit, smanjenje potencijalnih obaveza i povoljniji uslovi refinansiranja na domaćem tržištu doveli su do smanjenja javnog duga. Za 2017. godinu očekujemo znatno umerenije aktivnosti na konsolidaciji (deficit oko 1,2% BDP-a), ali bi još uvek trebalo da podrže silaznu putanju javnog duga, koji bi trebalo da padne ispod 73% na kraju 2017. godine.

Na izgled trenda prinosa na obveznice u lokalnoj valuti u Srbiji utiče jača ekonomska i fiskalna pozicija, okruženje sa još uvek niskom i stabilnom inflacijom, povoljniji tonovi iz rejting agencija i MMF-a i privlačan kamatni spred. Stoga smo od početka godine mogli da vidimo smanjenje prinosa na referentne obveznice u dinarima sa dospećem 2022. godine za solidnih 200 bp (trenutno na 5.65%). U narednom periodu predviđamo da će se prinosi kretati na sličnim nivoima, uz malo pritisaka u pravcu povećanja na srednji rok koji dolaze od očekivanog povećanja inflacije i trenda stope Federalnih rezervi SAD (investitori iz SAD igraju važnu ulogu na srpskom tržištu obveznica). U suštini, smatramo da će se prinos u lokalnoj valuti postepeno povećavati ka 6% tokom 2017. godine.

Petogodišnja državna obveznica (%)

Izvor: Datastream, Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: Datastream, Istraživački tim Erste Grupe

Napomena:

* Informacije o ranijim kretanjima nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja. Prognoze nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja.

Srpski dinar

Očekujemo da će dinar zabeležiti određeni pad

Privlačni kamatni spred i stabilizacija političkog, fiskalnog i ekonomskog ambijenta vršili su pritiske u pravcu apresijacije srpskog dinara tokom 2016. godine. Međutim, povećanje kamatnih stopa Federalnih rezervi u decembru 2016. godine, porast neizvesnosti vezanih za predsednika Trampa i sezonski faktori (uvoz energenata i prilagođavanja bilansa banaka) preokrenuli su prošlogodišnji trend na deviznom tržištu, uz jače pritiske ka depresijaciji koji su uticali na pad dinara na rekordno nizak nivo u odnosu na evro, s obzirom na to da kurs premašio 124 dinara za evro od početka godine. NBS je često intervenisala na strani prodaje, sa ukupnim iznosom intervencija od početka godine od 330 miliona EUR, što je uticalo na smanjenje deviznih rezervi centralne banke. Međutim, tokom poslednjih nedelja, uočeno je smanjenje pritisaka na kurs zahvaljujući ublažavanju sezonskih faktora.

Što se tiče budućih kretanja, glavni faktori koji će uticati na devizno tržište trebalo bi da budu „dežurni krivci“, tj. ekonomski i fiskalni rezultati i kurs politike NBS, od koje očekujemo povećanje referentne kamatne stope. Takođe, važnu ulogu će odigrati i stabilizovana eksterna pozicija (smanjena devizna izloženost pravnih lica i države i stabilizacija bilansa tekućih transakcija). Na osnovu toga predviđamo da će kurs EUR/RSD ostati uglavnom stabilan u zoni od 124–124.5 dinara za evro (pri čemu je u narednim mesecima verovatniji donji kraj tog raspona), usmeravan povremenim intervencijama NBS, dok će glavni rizici dolaziti od potencijalnog izbijanja nove nervoze na svetskim tržištima.

EUR/RSD

Izvor: FactSet, Istraživački tim Erste Grupe

Izvor: FactSet, Istraživački tim Erste Grupe

Prognoze 

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Napomena:

* Informacije o ranijim kretanjima nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja. Prognoze nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja.