„Erste Grupa je prošle godine postigla svoj najbolji rezultat svih vremena. Zabeležili smo neto dobit od 1,26 milijardi evra zahvaljujući nižim troškovima rizika koji su rezultat poboljšanja kvaliteta naše aktive i pada udela problematičnih kredita na ispod pet procenata. Operativni prihodi su zabeležili neznatan pad zbog pritiska okruženja sa niskim kamatnim stopama, a operativni troškovi su porasli zbog povećanja naših investicija u IT i digitalizaciju. Kreditna aktivnost je zabeležila solidan rast, sa približno pet milijardi evra neto novih kredita odobrenih u 2016. godini, depoziti klijenata – ukupno stanovništva i privrede – povećali su se za više od deset milijardi evra. Mada je ovaj priliv štednje snažan pokazatelj poverenja u našu grupu, to još jednom pokazuje da okruženje sa niskim kamatnim stopama ne deluje samo po sebi podsticajno na investicije.

U uslovima rasta u regionu CIE koji je i dalje iznad proseka u evrozoni, sve naše članice Grupe su zabeležile dobre rezultate i time doprinele solidnoj neto dobiti Grupe. Zahvaljujući tome, uspeli smo da svoju kapitalnu bazu povećamo za više od dva puta od početka globalne finansijske krize, uz porast koeficijenta kapitala CET1 sa faznom primenom Bazela 3 na 13,4 procenta na kraju godine. Zahvaljujući ovako dobrim rezultatima, našim akcionarima ćemo predložiti da se isplati dividenda u iznosu od jednog evra po akciji.

U 2017. godini i narednom periodu fokusiraćemo se na investicije u bolje razumevanje naših klijenata i situacije u kojoj se svaki od njih nalazi, pored ostalog putem smart data menadžmenta, kao i u pružanje bankarskih usluga koje su istinski personalizovane i relevantne za njih,” rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Group Bank AG.

Najvažnije informacije

Bilans uspeha u poređenju sa 2015. godinom, bilans stanja sa 31. decembrom 2016. u poređenju sa 31. decembrom 2015. godine.

Neto prihod od kamata je opao na 4.374,5 miliona EUR (-1,6%; 4.444,7 miliona EUR), uglavnom zbog tržišnog okruženja sa uporno niskim kamatnim stopama i velikog smanjenja nivoa problematičnih kredita. Neto prihod od naknada i provizija je opao na 1.783,0 miliona EUR (-4,2%; 1.861,8 miliona EUR) zbog nižih prihoda od kreditiranja i platnog prometa, kao i nižih prihoda od poslovanja sa hartijama od vrednosti. Neto rezultat od trgovanja i po fer vrednosti je porastao na 272,3 miliona EUR (+29,6%; 210,1 milion EUR). U skladu sa tim, operativni prihod je opao na 6.691,2 miliona EUR (-1,2%; EUR 6.771,8 miliona EUR). Opšti administrativni rashodi su porasli na 4.028,2 miliona EUR (+4,1%; 3.868,9 miliona EUR), uglavnom zbog većih troškova za IT i konsultantnske usluge kao i zbog porasta rashoda za zaposlene na 2.339,3 miliona EUR (+4,2%; 2.244,6 miliona EUR). To je dovelo do pada operativnog rezultata na 2.663,0 miliona EUR (-8,3%; 2.902,9 miliona EUR). Odnos troškova i prihoda iznosio je 60,2% (57,1%). Rezultat od finansijskih sredstava i obaveza koje se ne mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha (neto) uključuju dobitak, zabeležen u drugom kvartalu, od prodaje akcija u VISA Europe u iznosu od 138,7 miliona EUR.

Neto ispravke vrednosti finansijskih sredstava značajno su opale na 195,7 miliona EUR ili 15 baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-73,2%; 729,1 milion EUR ili 56 baznih poena), zbog značajnog pada nenaplativih kredita (NPL) i višeg prihoda od naplate prethodno otpisanih kredita u Rumuniji i Mađarskoj. Koeficijent NPL se značajno poboljšao i iznosio je 4,9% (7,1%). Koeficijent pokrivenosti NPL je zabeležio značajan porast na 69,1% (64,5%).

Ostali operativni rezultat je iznosio -665,0 miliona EUR (-635,6 miliona EUR). To obuhvata rashode za godišnje doprinose za fondove za restrukturiranje banaka u iznosu od 65,6 miliona EUR (51,3 miliona EUR). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije su iznosili 388,8 miliona EUR (236,2 miliona EUR), zahvaljujući jednokratnoj uplati poreza na bankarsko poslovanje shodno austrijskom Zakonu o porezu na bankarsko poslovanje (Stabilitätsabgabegesetz) u iznosu od 200,9 miliona EUR, koja prethodi značajnom smanjenju budućeg godišnjeg poreza na bankarsko poslovanje u Austriji. Sveukupno, porezi na bankarsko poslovanje u Austriji su iznosili 306,7 miliona EUR (128,6 miliona EUR). U Mađarskoj, porezi na bankarsko poslovanje su značajno opali na 57,0 miliona EUR (84,0 miliona EUR) i u Slovačkoj su iznosili 25,1 milion EUR (23,6 miliona EUR).

Kako je doprinos dobiti štednih banaka obuhvaćenih sistemom unakrsnih garancija neznatno opao sa rekordno visokih nivoa, deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima je opao na 272,0 miliona EUR (-11,4%; 307,0 miliona EUR). Neto rezultat pripisan vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 1.264,7 miliona EUR (+30,6%; 968,2 miliona EUR).

Ukupan kapital – korigovan dodatnim osnovnim kapitalom – porastao je na 16,1 milijardi EUR (14,8 milijardi EUR). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (fazna primena Bazela 3) porastao je na 13,6 milijardi EUR (12,1 milijardi EUR); ukupna kvalifikovana sopstvena sredstva (fazna primena Bazela 3) iznosila su 18,8 milijardi EUR (17,6 milijardi EUR). Ukupan rizik, tj. rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (fazna primena Bazela 3) porasla je na 101,8 milijardi EUR (98,3 milijarde EUR) Koeficijent kapitala CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 13,4% (12,3%), a koeficijent ukupnog kapitala (fazna primena Bazela 3) 18,5% (17,9%).

Bilansna suma se povećala na 208,2 milijarde EUR (199,7 milijardi EUR), uglavnom zbog porasta gotovine i gotovinskih salda, uključujući posebno salda kod centralnih banaka, na 18,4 milijarde EUR (12,4 milijardi EUR). Krediti i potraživanja dati klijentima (neto) su porasli na 130,7 milijardi EUR (+3.8%; 125,9 milijardi EUR). Hartije od vrednosti namenjene trgovanju opale su na 8,0 milijardi EUR (8,7 milijardi EUR). Na strani obaveza, depoziti klijenata su bili nešto viši – posebno u Češkoj Republici, Austriji i Rumuniji – na 138,0 milijardi EUR (+7,9%; 127,9 milijardi EUR). Depoziti primljeni od banaka su porasli na 14,6 milijardi EUR (+3,0%; 14,2 milijarde EUR). Dužničke hartije od vrednosti, uglavnom obveznice i obveznice pokrivene hipotekom, opale su na 27,2 milijarde EUR (-8,3%; 29,7 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 94,7% (98,4%).

PROGNOZA

Erste Grupa očekuje prinos na materijalni kapital (RoTE) od više od 10% u 2017. godini. Očekivani solidni makroekonomski razvoj na osnovnim tržištima u Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji i Austriji, nepromenjena veoma pozitivna ocena profila rizika banke i značajno smanjenje bankarskog poreza u Austriji bi trebalo da budu faktori podrške postizanju ovog cilja. S druge strane, okruženje sa uporno niskim kamatnim stopama, neponavljanje jednokratnih efekata kao što je prodaja akcija kompanije VISA i potencijalni politički rizici koje se još uvek ne mogu kvantifikovati mogu da to ugroze.

U 2017. godini pozitivna kretanja u ekonomiji bi trebalo da se odraze u stopama rasta (realni rast BDP-a) od 1,5-4,5% na osnovnim tržištima Erste Grupe u CIE. Trenutno se očekuje isto tako robustan trend svih ostalih ekonomskih parametara. Stopa nezaposlenosti bi trebalo da nastavi da opada - u Češkoj Republici i Mađarskoj je već sada među najnižim u EU. Očekuje se da inflacija ostane niska, a jake konkurentne pozicije trebalo bi da ponovo dovedu do suficita bilansa tekućih transakcija. Fiskalna situacija i javni dug bi takođe trebalo da ostanu na solidnim nivoima. S druge strane, u Austriji se očekuje manje dinamičan rast po stopi od 1,5%. Nezaposlenost bi trebalo da se stabilizuje u 2017. nakon rasta u 2016. godini. Sve u svemu, rast se i dalje bazira na  domaćoj tražnji u svim ekonomijama, iako se očekuje da izvoz da pozitivan doprinos rastu u većini zemalja.

U ovim uslovima, Erste Grupa očekuje neto rast kredita od 4-6%, koji je potreban da nadoknadi pritisak na marginu koji proizilazi iz reinvestiranja u državne obveznice u tekućem okruženju sa niskim kamatnim stopama. Značajno poboljšanje kvaliteta aktive takođe ima negativan uticaj na neto prihod od kamata. Sa svakim daljim smanjenjem portfolija problematičnih kredita, koji je na jednoj strani, posledica prodaje tih kredita, ali i poboljšanja kvaliteta portfolija, neto prihod od kamata će opadati kao posledica smanjenja unwinding efekta. Opšte uzev, Erste Grupa očekuje da će, u najboljem slučaju, biti u stanju da neto prihod od kamata zadrži na stabilnom nivou u 2017. godini, mada bi, ukoliko okruženje u pogledu kamatnih stopa ostane nepromenjeno, moglo doći i do njegovog blagog pada.

Očekuje se da će druga ključna komponenta prihoda, neto prihod od naknada i provizija, ostati u 2017. na otprilike istom nivou kao i u prethodnoj godini. Očekivani porast tražnje za kreditima i dinamično ekonomsko okruženje bi trebalo da daju određeni pozitivan doprinos. Nakon slabijih rezultata u 2016. godini, poslovi sa hartijama od vrednosti bi trebalo da se ponovo intenziviraju. Očekuje se da ostale komponente prihoda uglavnom ostanu na istom nivou, uprkos volatilnosti neto rezultata od trgovanja i po fer vrednosti. Operativni prihod bi stoga trebalo da u 2017. godini ostane stabilan ili zabeleži manji pad u slučaju da rast kreditne aktivnosti bude ispod očekivanja.

Očekuje se da operativni rashodi porastu za 1-2% u 2017. Ovo povećanje troškova biće uglavnom posledica IT investicija neophodnih da se osigura buduća konkurentnost Erste Grupe i mera koje su inicirane regulatornim zahtevima. Dalja ulaganja u pojednostavljenja proizvoda, standardizaciju procesa i implementacija digitalne platforme Džordž (George) širom Grupe naglašavaju digitalnu strategiju. Nakon realizacije u Austriji, digitalna platforma Džordž će biti primenjena u Češkoj Republici, Slovačkoj i Rumuniji u 2017. godini. Dodatni faktori rasta troškova su regulatorni rashodi vezani, na primer, za implementaciju MSFI 9 od početka 2018. godine ili pripreme za AnaCredit, skupove podataka o bankarskim kreditima širom Evrope koje nadgeda ECB. Zato sе  predviđa manji pad operativnog rezultata u 2017. godini.

Troškovi rizika bi trebalo da ponovo imaju pozitivan efekat na neto dobit u 2017. godini. Iako okruženje sa niskim kamatnim stopama ima negativan uticaj na neto prihod od kamata, ono ima pozitivan uticaj na troškove rizika na koje se, za razliku od neto prihoda od kamata, pozitivno odražava smanjenje problematičnih kredita. Erste Grupa, međutim, ne očekuje ponavljanje istorijski niskog nivoa troškova rizika iz 2016. godine od samo 15 baznih poena prosečnih kredita klijentima. Iako je teško dati precizne prognoze u trenutnom okruženju, Erste Grupe predviđa za 2017. godinu troškove rizika od oko 30 baznih poena prosečnih kredita klijentima.

Očekuje se pozitivno kretanje ostalog rezultata. Iako se jednokratni efekti prodaje akcija kompanije VISA neće ponoviti, očekuje se značajno smanjenje bankarskog poreza u Austriji nakon jednokratne uplate 200,9 miliona EUR u Fond za inovacije u 2016. godini. Kao rezultat toga, ova stavka će se poboljšati pod uslovom da ne dođe do nekih nepredviđenih događaja.

Pod pretpostavkom da će se zadržati slična poreska stopa kao u 2016. godini i sličan nivo naknada manjinskim akcionarima, Erste Grupa ima za cilj da postigne prinos na materijalni kapital (ROTE) od više od 10%.

Potencijalni rizici po projekciju se odnose na uticaj ekspanzivnih monetarnih politika centralnih banaka, uključujući negativne kamatne stope, političke rizike, npr. u vezi sa izborima u nekoliko ključnih zemalja u EU, geopolitičke rizike i globalne ekonomske rizike ili inicijative za zaštitu potrošača.

Sektor za odnose sa medijima:

Michael Mauritz (rukovodilac za komunikacije na nivou Grupe)

Tel: +43 50100 – 19603               E-Mail: michael.mauritz@erstegroup.com

Carmen Staicu (portparol Grupe)

Tel: +43 50100 – 11681               E-Mail: carmen.staicu@erstegroup.com

Peter Klopf (referent za medije na nivou Grupe)

Tel: +43 50100 – 11676               E-Mail: peter.klopf@erstegroup.com

Ovo saopštenje je dostupno i na adresi:  www.erstegroup.com/pressrelease