Porast neto dobiti Erste Grupe na 1,18 milijardi evra u prvih devet meseci 2016. godine

Poboljšan kvalitet sredstava – operativni prihod odražava okruženje u pogledu kamatnih stopa

„Naši poslovni rezultati su nastavili da odražavaju trendove koji su se pojavili početkom godine: kvalitet sredstava je nastavio da se poboljšava, što je dovelo do daljeg pada rezervisanja za rizik; operativni prihodi su zabeležili neznatan pad zbog pritiska okruženja sa niskim kamatnim stopama, a operativni troškovi su porasli, zbog povećanja naših investicija u IT i data resurse. Kreditna aktivnost je zabeležila pristojan rast, sa više od četiri milijarde evra neto novih kredita odobrenih u prvih devet meseci ove godine, a depoziti klijenata su porasli za više od šest milijardi evra tokom istog perioda. Po našem mišljenju, ovaj trend ukazuje na to da su štediše odlučile da kompenzuju okruženje sa niskim kamatnim stopama intenzivnijom štednjom.

Rast u regionu CIE je i dalje iznad proseka u Evrozoni, a sve naše članice Grupe su zabeležile dobre rezultate i time doprinele solidnoj neto dobiti Grupe od skoro 1,2 milijarde evra u prvih devet meseci 2016. godine. Zahvaljujući tome, uspeli smo da utrostručimo svoju kapitalnu bazu od početka globalne finansijske krize, uz porast pokazatelja kapitala CET1 na 13,2 procenta u trećem kvartalu.

Opšte uzev, naša aktuelna situacija pruža snažnu bazu za značajnu buduću profitabilnost u i dalje teškom okruženju”, rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Group Bank AG.

Najvažnije informacije

U periodičnom izveštaju rukovodstva, finansijski rezultati za period januar-septembar 2016. se porede sa rezultatima za januar-septembar 2015. godine, a bilansne pozicije od 30. septembra 2016. sa pozicijama od 31. decembra 2015. godine.

Neto prihod od kamata opao je na 3.267,5 miliona evra (-1,7%; 3.324,3 miliona evra), uglavnom zbog tržišnog okruženja sa uporno niskim kamatnim stopama i dalje prodaje problematičnih kredita koja nije u potpunosti nadoknađena rastom kreditne aktivnosti. Neto prihod od naknada i provizija je opao na 1.319,8 miliona evra (-3,8%; 1.372,6 miliona evra), uglavnom zbog nižih prihoda od poslovanja sa hartijama od vrednosti i platnog prometa. Neto rezultat od trgovanja i po fer vrednosti bio je neznatno niži i iznosio je 191,6 miliona evra (-0,7%; 193,0 miliona evra). U skladu sa tim, operativni prihod je opao na 4.959,7 miliona evra (-2,6%; 5.090,9 miliona evra). Opšti administrativni rashodi su porasli na 2.963,0 miliona evra (+3,9%; 2.852,4 miliona EUR), uglavnom zbog većih troškova za IT i lične potrošnje od 1.724,7 miliona evra (+3,4%; 1.667,5 miliona evra). To je dovelo do pada operativnog rezultata na 1.996,6 miliona evra (-10,8%; 2.238,5 miliona evra). Odnos troškova i prihoda iznosio je 59,7% (56,0%). Dobici od finansijskih sredstava i obaveza koji se ne mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha (neto) uključuju dobitak, zabeležen u drugom kvartalu, od prodaje akcija u VISA Europe u iznosu od 138,7 miliona evra.

Neto ispravke vrednosti finansijskih sredstava koje se ne mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha značajno su opale, na 63,2 miliona evra ili šest baznih poena prosečnih bruto kredita klijentima (-87,8%; 518,4 miliona evra ili 53 bazna poena) uglavnom zbog značajnog pada problematičnih kredita (PK) i višeg prihoda od naplate prethodno otpisanih kredita u Rumuniji i Mađarskoj. Pokazatelj PK se dodatno poboljšao i iznosio je 5,5% (7,1%). Pokazatelj pokrivenosti PK je iznosio 67,7% (64,5%).   

Ostali operativni rezultat je iznosio -252,4 miliona evra (-377,4 miliona evra). To obuhvata rashode za godišnje doprinose za fondove za restrukturiranje banaka u iznosu od 64,6 miliona evra (56,2 miliona evra). Porezi na bankarsko poslovanje i finansijske transakcije su opali na 151,7 miliona evra (187,7 miliona evra), zahvaljujući značajnom smanjenju poreza na banke u Mađarskoj na 47,4 miliona evra (74,6 miliona evra). U Austriji, bankarski porezi su blago opali na 85,6 miliona evra (95,6 miliona evra) i u Slovačkoj, gde su iznosili 18,6 miliona evra (17,5 miliona evra).   

Kako je doprinos dobiti štednih banaka obuhvaćenih sistemom unakrsnih garancija opao sa rekordno visokih nivoa, deo neto dobiti koji pripada manjinskim udelima je opao na 245,6 miliona evra (275,0 miliona evra). Neto rezultat pripisan vlasnicima matičnog preduzeća porastao je na 1.179,2 miliona evra (764,2 miliona evra).

Ukupan kapital je porastao na 16,5 milijardi evra (14,8 milijardi evra). Nakon regulatornih umanjenja i filtriranja u skladu sa Uredbom o kapitalnim zahtevima (CRR), kapital CET1 (fazna primena Bazela 3) porastao je na 13,3 milijardi evra (12,1 milijardi evra); ukupna kvalifikovana sopstvena sredstva (fazna primena Bazela 3) iznosila su 18,5 milijardi evra (17,6 milijardi evra). Polugodišnja periodična dobit je uključena u prethodno navedene cifre, za razliku od dobiti iz trećeg kvartala, dok su troškovi rizika za treći kvartal takođe uračunati. Ukupan rizik, tj. rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik (fazna primena Bazela 3) porasla je na 100,7 milijardi evra (98,3 milijarde evra). Koeficijent kapitala CET1 (fazna primena Bazela 3) iznosio je 13,2% (12,3%), a koeficijent ukupnog kapitala (fazna primena Bazela 3) 18,4% (17,9%).     

Bilansna suma se povećala na 206,8 milijardi evra (199,7 milijardi evra). Krediti i potraživanja dati klijentima (neto) zabeležili su umereno povećanje na 129,0 milijardi evra (+2,4%; 125,9 milijardi evra). Hartije od vrednosti namenjene trgovanju porasle su na 9,7 milijardi evra (8,7 milijardi evra). Na strani obaveza, depoziti primljeni od banaka su porasli na 15,2 milijardi evra (14,2 milijardi evra) i depoziti klijenata su bili nešto viši i iznosili 134,0 milijarde evra (+4,7%; 127,9 milijardi evra). Dužničke hartije od vrednosti, uglavnom obveznice i obveznice pokrivene hipotekom, opale su na 27,3 milijarde evra (-7,9%; 29,7 milijardi evra). Odnos kredita i depozita iznosio je 96,2% (98,4%).  

PROGNOZA ZA 2016. I 2017. GODINU

Očekuje se da će poslovno okruženje pogodovati kreditnoj ekspanziji. Realni rast BDP-a u 2016. bi trebalo da iznosi između 1,3% i 4,5% na svim većim tržištima u CIE, uključujući Austriju, a za 2017. procenjuje se da će iznositi 2-3% u CIE i oko 1,5% u Austriji. Realni rast BDP-a bi trebalo da bude podržan solidnom domaćom potražnjom, čime bi realan rast zarada i pad nezaposlenosti trebalo da podrže ekonomsku aktivnost u CIE. Očekuje se da bi javne finansije trebalo da budu u solidnom stanju u celoj CIE.

Očekivani prinos na realni sopstveni kapital (ROTE). Potvrđen na nivou preko 12% u 2016. (na osnovu prosečnog realnog sopstvenog kapitala u 2016. godini); za 2016. očekuje se dividenda od 1 evra po akciji (+100% u odnosu na 2015. godinu), što odgovara prinosu od dividendi od oko 3,5%. Projektovana vrednost ROTE za 2017. iznosi više od 10% (na osnovu prosečnog realnog sopstvenog kapitala u 2017. na bazi sledećih pretpostavki: jednokratno plaćanje austrijskog poreza na bankarsko poslovanje će se već izvršiti u 2016. godini, prihodi u 2017. koji će u najboljem slučaju ostati na istom nivou (uz pretpostavku rasta neto kredita od 5%+); inflacija troškova od 1-2% zbog digitalizacije; povećanje troškova rizika, koji će ipak ostati na rekordno niskim nivoima; pozitivno kretanje ostalog operativnog rezultata zahvaljujući nižem porezu na bankarsko poslovanje u Austriji).

Rizici po prognozu. Uticaj ekspanzivne monetarne politike centralnih banaka uključujući negativne kamatne stope; politički rizici kao što je pravovremena implementacija smanjenja poreza na bankarsko poslovanje u Austriji; geopolitički rizici i globalni ekonomski rizici; inicijative u pravcu zaštite potrošača.

FINANSIJSKI PODACI

Za dodatne informacije, molimo Vas da kontaktirate:

Erste Group, Press Department, Am Belvedere 1, 1100 Vienna, Austria

Michael Mauritz                   Tel: +43 50100 - 19603                      E-Mail: Michael.Mauritz

Carmen Staicu                     Tel: +43 50100 - 11681                      E-Mail: Carmen.Staicu 

Peter Klopf                           Tel +43 5 0100 - 11671                      E-mail: Peter.Klopf