Inkluzija je način na koji posmatram svet
Naša koleginica Danijela Vukomanović, odrasla je u porodici sa gluvim roditeljima i mlađim bratom. Svoju karijeru započela je kao blagajnica. Danas radi kao specijalistkinja za implementaciju promena, a njene velike strasti su bankarstvo i znakovni jezik.
Šta je inkluzija za tebe?
Ja sam takozvana CODA osoba (Child of Deaf Adults – dete gluvih roditelja), što je značilo da sam još od malih nogu pomagala roditeljima u telefonskim pozivima i administrativnim poslovima. Zato za mene inkluzija nije projekat, kampanja ili korporativna inicijativa. To je nešto što živim čitavog života. Oblikovalo je način na koji komuniciram, razmišljam, gradim odnose i gledam na svet. Komunikacija zapravo nije samo jezik. Ona je razumevanje, povezivanje i stvaranje prostora u kojem svako ima svoje mesto za stolom. Bez obzira na to koliko je mala neka zajednica, ljudi zaslužuju jednak pristup informacijama.
Šta mnogi ljudi ne znaju o znakovnom jeziku?
Mnoge iznenadi činjenica da se srpski znakovni jezik razlikuje od američkog, britanskog ili italijanskog znakovnog jezika. Svaka zemlja razvila je svoj znakovni jezik, u zavisnosti od lokalne kulture i načina na koji se ideje izražavaju.
Još jedna stvar jeste da je znakovni jezik veoma kontekstualan, jer jedan znak može imati više značenja, u zavisnosti od konteksta. Ono što ga čini još fascinantnijim jeste to što različiti tumači mogu isti govor prevesti na različite načine, a da pritom prenesu potpuno istu poruku. Često to upoređujem sa različitim akcentima ili dijalektima u govornom jeziku. Ljudi se ne izražavaju uvek na isti način, ali se ipak međusobno razumeju..
Kako je znakovni jezik uticao na to ko si danas?
Nakon što sam završila studije i stručnu obuku iz oblasti znakovnog jezika, počela sam da radim kao tumač i edukator za srpski znakovni jezik. Pre dve godine dobila sam priliku da spojim svoje dve strasti – bankarstvo i znakovni jezik – kroz kampanju posvećenu finansijskoj edukaciji. To je dodatno učvrstilo moje uverenje da raznolikost i inkluzija nisu samo lične vrednosti, već i vrednosti koje neguje organizacija u kojoj radim.
Sposobnost da razumemo različite perspektive i gradimo mostove između ljudi dragocena je ne samo u svakodnevnom životu već i u poslovnom svetu, gde su povezivanje različitih pogleda, podsticanje razumevanja i stvaranje smislenog dijaloga često ključni za uspešnu saradnju i donošenje odluka.
To je posebno važno kada je reč o sprovođenju promena – što više različitih perspektiva uzmemo u obzir, to bolje možemo odgovoriti na potrebe ljudi i oblikovati rešenja koja su istovremeno uspešna i inkluzivna.
Kada se danas pogledaš u ogledalo, šta ceniš kod sebe?
Kao dete sam sebi obećala da, kada odrastem, neću zaboraviti ono što mi je bilo važno dok sam bila dete. Nisam želela da me odgovornosti ili ambicije u karijeri povuku samo u jednom pravcu, u kojem ne bih mogla da budem u potpunosti ono što jesam.
Jedna od stvari koje danas posebno cenim kod sebe jeste sposobnost da razumem različite perspektive i povežem ljude koji se ne razumeju uvek lako.
Nastojim da razumem šta se krije iza postupaka i ponašanja ljudi i da shvatim zašto neko razmišlja drugačije, šta ga pokreće, sa kojim izazovima se možda suočava ili koja su iskustva oblikovala njegovu perspektivu.
Vremenom sam shvatila da su upravo moja životna iskustva moja snaga. Odrastanje u dva različita sveta komunikacije pružilo mi je perspektivu koju nema svako i danas se osećam potpuno prirodno kada tu perspektivu unosim u razgovore, otvoreno iznosim svoje ideje i doprinosim na svoj način.