Žene širom sveta se i dalje suočavaju sa ograničenjima kad su u pitanju njihove ekonomske prilike, a pandemija je stvorila nove izazove za njihovo zdravlje, bezbednost i ekonomsku sigurnost, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke „Žene, biznis i zakon 2021“. U izveštaju se ističe potreba unapređenja ekonomske inkluzije žena, kao i da je roditeljstvo oblast u kojoj ima najviše prostora za poboljšanje. To podrazumeva i plaćeno porodiljsko i roditeljsko odsustvo, dostupno u svega 44 od 190 zemalja obrađenih u izveštaju. U pet evropskih zemalja, zakonima i dalje nije propisano da muškarci i žene treba da budu jednako plaćeni za iste poslove, dodaje se u izveštaju, u kom se i navodi da je za postizanje jednakosti polova kroz zakone potreban zajednički napor vlada, civilnog društva i međunarodnih organizacija.

Kakva je situacija u našoj zemlji? Republički zavod za statistiku je krajem januara u publikaciji „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ objavio da se žene teže zapošljavaju, lakše otpuštaju i imaju manju zaradu od muškaraca. U Srbiji je zaposleno 360.000 više muškaraca nego žena, a njihove prosečne zarade su gotovo devet odsto veće. U nadležnim institucijama ističu da se mlade žene često žale na nemogućnost zapošljavanja, jer poslodavci najpre razmišljaju o tome da će one u nekom trenutku otići na porodiljsko odsustvo.

Kakva je uloga kompanija kad je reč o rodnoj ravnopravnosti?

Međutim, osim iznad navedene uloge civilnog društva i institucija, vrlo je važna i uloga kompanija i privrede u poštovanju i unapređenju rodne ravnopravnosti, kako u smislu zapošljavanja i odnosa prema zaposlenim, tako i kroz poslovne aktivnosti. Kad je reč o zapošljavanju, važno je da ovaj proces, ali i dalje napredovanje zaposlenih protiču bez rodne i bilo koje druge diskriminacije, kao i da zarade ne zavise od pola zaposlenih.

Kompanije širom sveta svoju privrženost rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena na radnom mestu, tržištu i u zajednici iskazuju i potpisivanjem i poštovanjem Principa Ujedinjenih nacija za osnaživanje žena, koji kao prva globalna inicijativa te vrste značajan fokus stavljaju na jednake mogućnosti za žene i muškarce. Erste Banka već dugi niz godina sprovodi mere čiji je cilj poboljšanje rodne ravnopravnosti, kao i svesti i znanja o ovoj temi među zaposlenima, a 2012. je bila u našoj zemlji jedna od prvih potpisnica ovih principa. 

Između ostalog, oni podrazumevaju podršku trudnicama i ženama koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva, kao i dostupnost usluga za negu deteta i izdržavano lice. U poslednjih osam godina, stopa povrataka na posao posle porodiljskog u Erste Banci je 100 odsto, kao i stopa zadržavanja na radnom mestu 12 meseci po povratku na rad. Zaposlene imaju pravo na posebnu naknadu za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i posebne nege deteta, kao razliku između iznosa naknade zarade koje isplaćuje država i poslednje zarade zaposlene pre početka odsustva. 

Za preduzeća može biti značajan podatak i da, osim važnosti nediskriminacije na radnom mestu, pojedina svetska istraživanja pokazuju i da kompanije sa većom raznolikošću među zaposlenima donose bolje odluke za svoje poslovanje. Ukratko, mnogo toga govori u prilog veće potrebe poštovanja rodne ravnopravnosti.