Konstruktivne reakcije u krizi
Tokom trajanja krize kao što je ova svako od nas oseća različite emocije, neke od njih su: uznemirenost, strah, anksioznost, frustriranost, stid, bes, depresivnost, nezadovoljstvo, tuga i slično. Sve navedene emocije se mogu klasifikovati kao neprijatne emocije, koje su odgovor na potencijalnu opasnost, neizvesnost, nelagodu, gubitak ili rizik kom smo izloženi. Ipak ove emocije ne treba sputavati, umesto toga potrebno je da se što adekvatnije suočimo sa situacijom, da prihvatimo misli i osećanja i dopustimo sebi da se svojim prirodnim tempom prilagodimo na okolnosti, jer zaista određene stvari sada radimo po prvi put. Svako od nas ima različite reakcije i načine kako se suočava sa krizom, neke više, a neke manje konstruktivne.
Kako da razlikujem konstruktivne i nekonstruktivne reakcije?
Konstruktivne reakcije možemo da prepoznamo prema tome koliko nam one koriste da se nosimo sa teškoćama, da li nam više pomažu ili štete. Poželjno je da se trudimo da češće reagujemo konstruktivno na izazove sa kojima se suočavamo. To nije garancija, ali povećava šanse da na funkcionalniji način prevaziđemo krizu i iz nje izađemo jači i otporniji.
Konstruktivne reakcije su povezane sa konstruktivnim razmišljanjem o situaciji i događajima koji nam se dešavaju. Konstruktivno razmišljanje u ovim okolnostima ne podrazumeva nerealni optimizam i minimiziranje potencijalne opasnosti (npr: Ma to se sigurno meni neće desiti; Dovoljno je samo čvrsto da verujem i sigurno će sve biti ok.), već podrazumeva mišljenje koje se povinuje realnosti, koje je zasnovano na logici, činjenicama i koje nas motiviše da se na zdrav način nosimo sa nepovoljnom situacijom. U cilju lakšeg prepoznavanja konstruktivnih reakcija predstavljena su neka razmišljanja, osećanja i emocije koja mogu da se jave u ovakvim situacijama:
Anksioznost i zdrava briga su emocije koje se javljaju u situacijama gde postoji nejasna pretnja ili mogućnost da naš lični aspekt bude ugrožen. Mogućnost da se razbolimo mi ili neko nama blizak, da funkcionišemo u težim uslovima, da nam bude ugrožena finansijska stabilnost i sl. Razlika je u tome što je zdrava briga konstruktivnija reakcija, jer nas adekvatnije priprema da se nosimo sa situacijom.
Depresivnost i tuga su emocionalne reakcije na gubitak, neuspeh ili neko nezasluženo stanje koje nas je zadesilo. Tuga je konstruktivna reakcija, povezana je sa ponašanjem koje nam pomaže da se adekvatnije nosimo sa gubitkom i nepovoljnošću.
Nekonstruktivan i konstruktivan bes su osećanja koja se javljaju u situaciji kada se neko ponaša na način koji ugrožava neku našu ličnu vrednost, kada se prema nama druga osoba ponaša neobzirno, krši pravila ili u situaciji kada nismo u mogućnosti da ostvarimo svoj cilj. Konstruktivan bes je povezan sa reakcijama koje nam pomažu da se na adekvatan način zauzmemo za sebe i izlazimo na kraj sa nezadovoljavajućim okolnostima.
Šta ako imam nekonstruktivne reakcije?
Nije realistično da zahtevamo od sebe da u bilo kojoj kriznoj situaciji, pa i ovoj koja je posledica pandemije korona virusa, budemo potpuno racionalni i konstruktivni. Nije u redu da zahtevamo da se umesto neprijatno, osećamo „ravnodušno, da nas kriza ne dotiče“, da se umesto anksiozno osećamo ravnodušno ili mirno, a kamoli srećno. Nije realistično da zahtevamo da se neprijatne emocije izbegnu („Da ne osećam anksioznost“). Takođe, nije realistično da zahtevamo od sebe da se osećamo prenaglašeno uplašeno ili depresivno samo zato što npr. mediji opisuju da se ljudi u ovoj situaciji sad tako osećaju. Nama neće biti bolje ukoliko sebe obezvređujemo ili kritikujemo povodom toga što se osećamo kako se osećamo, niti ako po svaku cenu nastojimo da kontrolišemo naše emocije. Zapravo, ne samo da na taj način ne rešavamo problem, već produbljujemo emocionalnu patnju i umnožavamo neprijatna osećanja.
Sasvim je prirodno da osećamo šta god da se javi kao emocionalna reakcija povodom krize budući da novonastala situacija direktno ili indirektno, u manjoj ili većoj meri utiče (ili preti da će da utiče) na različite aspekte našeg funkcionisanja. Takođe, imamo izbor da reagujemo na različite načine. Da sumiramo:
- Tokom psihološke krize mogu se javiti različite reakcije, a za nas je korisnije da biramo konstruktivnije načine suočavanja sa nepovoljnim situacijama.
- Teško je uvek reagovati konstruktivno, ali možemo se podsećati na to kroz osmišljavanje zašto nam je to važno i kroz preuzimanje odgovornosti za svoja ponašanja i osećanja.
- Ukoliko nam je teško da se sami nosimo sa situacijom, konstruktivno je potražiti stručnu pomoć.
Velika je verovatnoća da ćemo se bolje osećati i funkcionisati ukoliko reagujemo na način koji nas približava našim vrednostima i ciljevima. Vrednosti i ciljevi su u osnovi konstruktivnih reakcija. Ljudi imaju kapacitete za konstruktivnost i mogu da prepoznaju da u svom iskustvu već imaju mnogo konstruktivnih reakcija koje mogu da primene i u ovoj situaciji. Važno je da ih uočimo i pojačavamo jer one sačinjavaju jezgro naših snaga za prevazilaženje krize.
Autor:
TIM Centar, Program psihološke podrške za zaposlene.