Izazovi odlaska na posao u situaciji krize i šta učiniti
Situacija globalne pandemije je svakako unela velike promene u našu svakodnevicu. Izmenjen je režim rada, režim obavljanja nekih uobičajenih aktivnosti, režim kretanja, i dok je veliki broj tekstova i objava na društvenim mrežama upravo usmeren na preporuke i savete na teme - kako organizovati rad od kuće i kako upravljati timom koji radi na daljinu, manji broj usmeren je na to kako komunicirati sa ljudima koji dolaze na posao, a osećaju strah/bes? Šta ako vodite jedan tim u kojem ima puno takvih reakcija? Šta ako se i vi tako osećate, a zbog prirode posla, izlazite iz kuće svaki dan i provodite vreme na poslu?
Nisu svi poslovi podjednako pogođeni krizom
Ovo je jedna realna činjenica koja je uslovljena samom prirodom posla (lekari, zaposleni u prehrambenim prodavnicama, marketima, fabrikama, dostavljači, zaposleni u apotekama...) gde je sama delatnost ili način kako je organizovan poslovni proces prepreka da se posao obavlja kod kuće. U ovoj situaciji, nerealno je očekivati da se jedan isti (jednak) princip primeni na sve, ali je realno da neki ljudi u ovoj situaciji mogu imati doživljaj nepravde („Zašto mi moramo da idemo, a oni rade od kuće!“) i osećati bes, depresivnost ili intenzivan strah kao reakciju na tu situaciju. I to je ono što je važno za rukovodioce da razumeju – ljudi će različito reagovati u ovim okolnostima i vrlo je verovatno da će reagovati pojačano. Zato je važno za rukovodioce da uvaže ta osećanja i moguće reakcije, kao i da reaguju konstruktivno.
Individualni razgovori sa zaposlenima, podrška i dostupnost su takođe od velike pomoći u ovoj situaciji. Sa druge strane, ukoliko se rukovodilac susreće sa emocijama/reakcijama koje su suviše intenzivne i kompleksne i ne zna kako da se postavi u toj situaciji (jer ne mora da zna i nije realno očekivanje da treba da reši sve situacije), uvek je dobro potražiti pomoć stručnjaka i omogućiti savetodavni rad (u ovoj situaciji su programi psihološke podrške od velikog značaja).
Šta podrazumevaju konstruktivne reakcije rukovodilaca u ovoj situaciji?
- Normalizacija, bezbednost i komunikacija
Za početak je važna normalizacija, odnosno razumevanje osećanja i reakcije, kao i komuniciranje da je ok (normalno) da reagujemo na taj način i da se dosta ljudi oseća slično u toj situaciji. Važno je da izbegnemo osuđivanje, oštro kritikovanje, kao i ignorisanje ovakvih reakcija (koje može da bude podjednako štetno kao i prve dve reakcije). Umesto toga, važno je da ukažemo i istaknemo sve zaštitne mere koje su preduzete - bezbednost i zdravlje ljudi su na prvom mestu, i da kroz komunikaciju, koja bi bilo dobro da je direktna, samopouzdana i prihvatajuća, pokažemo stabilnost. Dobro je da komuniciramo realni optimizam, koji podrazumeva fokus na snage na koje možemo da se oslonimo u situaciji krize, kao i da podsetimo zaposlene da je ovo privremena situacija koja će se završiti u nekom trenutku. Važno je da naši zaposleni dobiju poruku da vodimo računa o bezbednosti i stabilnosti, ali i da smo u isto vreme usmereni i na što optimalniju organizaciju procesa. Važno je da imamo na umu i da će ljudi biti manje produktivni u ovoj situaciji, jer dosta energije (i fizičke i mentalne) odlazi na suočavanje sa ovom situacijom. Zato je važno da ne očekujemo isti učinak koji ljudi ostvaruju za „redovan“ osmočasovni rad. Pratite proces i učinak, ali ne pritiskajte – komunikacija je otežana, dosta stvari se odvija sporije i nije realno da ljudi imaju isti učinak.
- Motivacija
Druga važna stvar je motivacija. Za rukovodioce je od posebnog značaja da u ovoj situaciji motivišu svoje zaposlene preko svrhe posla i značaja koji oni ostvaruju time što dolaze na posao svaki dan (lečimo ljude, omogućavamo da ljudi kupe namirnice, pravimo lekove...). Isticanje svrhe, pokreće našu motivaciju i čini smislenim ono što radimo, a isto tako nam pomaže da se konstruktivno nosimo i sa neprijatnim osećanjima kao što su strah i briga. Odlazak na posao može biti lakši ukoliko znamo odgovor na čuveno filozofsko pitanje: „Čemu sve to?“ i ukoliko imamo širu sliku pred očima. Rukovodioci su ti koji ukazuju na širu sliku i podsećaju na važnost. Takođe, pohvala za rad, posvećenost i komunikacija da se to sve ceni i primećuje, jesu dodatni, ali ne i manje važni motivatori.
- Integritet
Treća preporuka podrazumeva ono što je na engleskom jeziku izraženo kroz izraz „walk the talk“, i koji podrazumeva da možete očekivati prihvatanje i konstruktivne reakcije od strane zaposlenih. Ljudi gledaju ono što radite, a ne ono što govorite i zato je važno da i u ovoj situaciji pokažete integritet.
I na kraju, ali ne i najmanje važno. Ako se i vi u nekim situacijama osećate uplašeno, zabrinuto ili ljuto i ukoliko vam se „ne mili“ odlazak na posao, uvažite i sebi sve ono što biste uvažili svojim zaposlenima i primenite iste tehnike. Razgovarajte se nekim o tome, olakšajte sebi ovu situaciju. I rukovodioci su, pored toga što imaju veću odgovornost i uticaj u poslovnom kontekstu, ipak samo ljudi. Ne očekujte od sebe natčovečansku snagu, budite prihvatajući prema sebi, kao što biste bili prema dugima i konstruktivno se suočite sa svim izazovima. Realni optimizam i fokus na ono na šta možemo da imamo uticaj nam mogu biti značajni motivatori i oslonci u prevazilaženju krize.
Autor:
TIM Centar, Program psihološke podrške za zaposlene.