Super Mario

(ili dok jednom ne smrkne, drugom ne svane)

Juče u 14h završila se još jedna u nizu redovnih konferencija za štampu Evropske centralne banke, na kojima njen predsednik g. Mario Dragi predstavlja politiku institucije koju vodi. 

Jučerašnja konferencija je bila jedinstvena po mnogo čemu. Smanjenje stope za osnovne operacije refinansiranja na 0%, smanjenje stope po kojoj banke mogu da drže novac u ECB sa -0,30% na -0,40%, kao i povećanje limita za kupovinu državnih obveznica evrozone sa 60 milijardi evra na

80 milijardi evra od aprila su glavni delovi paketa koji imaju za cilj da oporave evrozonu pa i celu EU od posledica poslednje velike finansijske krize, koja je nekoliko zamalja EU dovela do ivice ili odvela u bankrot.

Situacija je alarmantna za vlasnike akcija (indeksi su juče bili debelo u crvenom), banke i deponente.

Ovakvo stanje na finansijskim tržištima jedino odgovara onima koji žele dodatano da se zadužuju. Bilo da se radi o fizičkim licima, koja žele da nastave da troše, bilo da se radi o korporacijama koje žele da investiraju, ili pak o državama, koje štampaju svoje dužničke hartije, zaduživanje nigde u Evropi nikada nije bilo toliko povoljno.

A šta to znači za Srbiju?

Ukoliko ovu situaciju pametno iskoristimo, možemo da izvučemo višestruke koristi:

  1. Sva preduzeća koja imaju održivi model poslovanja, su sada u mogućnosti da se dodatno zaduže zarad povećanja svojih kapaciteta, pod nikada povoljnijim uslovima. To može, ukoliko se kanališe kroz državnu strategiju i pomoć, a samim tim dobije kritičnu masu, da dovede do novog investicionog ciklusa u Srbiji
  2. Republika Srbija, bi morala svoj veliki javni devizni dug, koji danas iznosi 59,5 % bruto nacionalnog dohotka, ili u realnom novcu 19,3 milijardi evra, da refinansira. Šta to konkretno znači? Uprošćeno, trebalo bi da se zadužimo za novih 19,3 milijardi, i da sa tim novim novcem, koji ćemo dobiti po istorijsko niskim kamatnim stopama, otplatimo stare, mnogo skuplje kredite. Gruba kalkulacija govori da bi tako mogli da uštedimo i do 800 miliona evra godišnje, što je daleko više od 200 miliona evra koliko smo uštedeli od ukupnog smanjenja plata i penzija u poslednjih 18 meseci.
  3. Građani Srbije, su takođe u prilici da kroz izuzetno povoljno dodatno zaduživanje, dođu do dodatnih sredstava, mogu da pokrenu domaću potrošnju koja je poslednjih godina bila u drastičnom padu, i time povećaju prodaju roba i usluga.

Ove tri stavke, ukoliko bi bile dobro koordinisane od strane Narodne Banke i Ministarstva Finansija, mogle bi da dovedu do ozbiljnog rasta ekonomije Srbije, kao i broja zaposlenih.

Slavko Carić, predsednik IO Erste Banke

11. mart 2016.