Obožavatelji numizmatike i notafilije će uskoro moći da naprave mesta i za današnji novac jer se uveliko razvijaju načini da se on pošalje u arhivu. Ono što je tendencija da ga zameni se zasniva, jednostavno, na dodiru.

Ekonomski razvijene države istražuju načine, propagiraju tendencije i postavljaju standarde u promenama koje se odnose na načine plaćanja, smanjenje troškova za proizvodnju novca i slično. Danska Vlada, na primer, izdala je saopštenje u kojem se navodi da od sledeće godine, butici, restorani i benzinske pumpe nisu zakonski obavezni da primaju gotovinu kao način plaćanja. Kao deo novog paketa mera ekonomskog rasta pojavljuje se ovaj predlog, pri čemu je cilj smanjenje troškova i povećanje produktivnosti. Drastična mera poput ove, donela je brojne pozitivne i negativne komentare a mnoge grupe koje se bave analizom finansija navode da bi ova promena donela olakšice preduzetnicima, sa druge strane negativni komentari se najviše odnose na strah i potencijalne hakerske napade sistema banaka, prevare na bankomatima sa ’skimmer’ uređajima, malverzacije karticama i slično. Naš utisak je da bi slične reakcije izazvali i na našim područjima ali iako smo daleko od ovakvih drastičnih mera, napredovali smo sa tehnologijama plaćanja dodirom.  

Platna kartica, kao prvi korak ka iskorenjivanju novčanica i kovanica, ima pre svega, fizičke funkcionalne prednosti koje su već uveliko poznate. Sa druge strane, servisna funkcija im se takođe stalno nadograđuje, od boljih sistema zaštite od razmagnetisanja čipa do paypass tehnologije plaćanja, kao najnovije tehnike plaćanja karticom. Master Card Premium kartica Erste banke, takođe podržava ovaj način plaćanja a on se svodi na približavanje kartice ili tek blago dodirivanje čitača za paypass koji nakon toga ne zahteva ni unos PIN koda ukoliko je iznos do 1.500 dinara a za iznose preko toga je, u svrhu vaše zaštite, neophodno da se ukuca PIN kod.

Elektronsko bankarstvo kao drugi korak menjanja tradicionalnih navika upravljanja novcem i svakako, smanjenja poseta banci, čekanju u redu, dakle, uštede vremena. Druga prednost ovog pristupa je širok spektar mogućnosti koje pruža elektronsko bankarstvo - plaćanje računa, razmena valuta, otvaranje i praćenje štednje, apliciranje za dodatne proizvode kao na primer: kartice, dozvoljeni minus kao i keš kredit, i sve to sa računara kod kuće, na poslu ili pak u prirodi. Naravno, sve što se ne završi na računaru može da se uradi na mobilnom telefonu ili tabletu i na taj način dodatno olakša ceo taj tzv ’money management’. Najvažnija funkcionalnost elektronskog bankarstva, ona koja se ističe i ispred već navedenih je sigurnost koju pruža ovaj način upravljanja novcem. Banke koriste samo najsigurnije načine da zaštite svoje sisteme, softverska rešenja koja se koriste imaju višeslojne zaštite a pored svega toga postoje uvek i PIN kodovi, TAN tablice, različiti tokeni, SMS kodovi a naravno i same šifre.

Sve to zajedno, deluje kao da će biti neizbežno da se oprostimo od novčanica i kovanica, ali pre nego što  ekonomska situacija to dozvoli predstoji upoznavanje celokupnog stanovništva sa prednostima korišćenja elektronskog bankarstva. Plaćanje računa, kao i kupovina ili odlazak u restoran, postaće aktivnosti koje se obavljaju na lakši i sigurniji način, pa zašto to svi ne iskoristili?