Srbija – Makroekonomski izgledi

BDP: očekuje se nastavak dobrih rezultata iz 3. kvartala 2015. godine

Inflacija je i dalje ispod ciljne, uprkos snažnijem popuštanju NBS

Još uvek ima prostora za smanjenje prinosa na obveznice u lokalnoj valuti

Stabilnost dinara podržavaju tražnja investitora i intervencije NBS

Nakon pet uzastopnih kvartala negativnog rasta (uglavnom kao rezultat katastrofalnih poplava u 2014. godini), BDP se vratio u zonu rasta u 2. kvartalu 2015. godine, posle čega je usledio snažan rast od 2,2% na međugodišnjem nivou u 3. kvartalu 2015. godine, zahvaljujući značajnom oporavku investicija, snažnom neto izvozu i padu privatne potrošnje koji je bio niži nego što se očekivalo. U oblasti javnih politika, uz podršku programa MMF-a iz predostrožnosti, srpska vlada je sprovela plan fiskalne konsolidacije koji je smanjio javni deficit sa 6,6% BDP-a u 2014. na očekivanih 3,5%-4% BDP-a. Monetarni organi, motivisani niskim trendom kretanja inflacije, boljom fiskalnom pozicijom i stabilnim kretanjem deviznog kursa, zauzeli su jasan stav u pravcu relaksacije monetarne politike i snizili referentnu kamatnu stopu na rekordno niskih 4,5%. Dobri rezultati u pogledu BDP-a u 3. kvartalu i pozitivni kratkoročni indikatori za oktobar uslovili su našu odluku da revidiramo svoju projekciju rasta u finansijskoj 2015. godini sa 0,5% na 0,7% na međugodišnjem nivou.

 

 

Spot kurs na dan:

14. decembar 2015. godine

 

Analitičari:

Milan Deskar-Škrbić

mdskrbic@erstebank.com

+385 72 37 1349

Alen Kovač

akovac2@erstebank.com

+385 72 37 1383

 

Napomena:

* Informacije o ranijim kretanjima nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja. Prognoze nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja.

Kada se radi o 2016. godini, proizvodnja i eksterna tražnja trebalo bi da i dalje imaju pozitivan efekat, a očekujemo da ulogu kočnice zadrže slabo tržište rada i najavljene strukturne reforme. Na osnovu navedenog, očekujemo da će se stopa za finansijsku 2016. godinu zaustaviti na oko 1,5% na međugodišnjem nivou. Na planu politika vidimo prostor za dodatnu, manje izraženu, monetarnu relaksaciju, s obzirom na ambijent niske inflacije i interne stabilizacije, dok se očekuje da bi vlada trebalo da pojača napore na restrukturiranju i privatizaciji državnih preduzeća. Rizici po fiskalne projekcije odnose se na dogovor o povećanju zarada u javnom sektoru i penzija i kašnjenja u realizaciji prethodno pomenutih strukturnih reformi.

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

BDP 

BDP: očekuje se nastavak dobrih rezultata iz 3. kvartala 2015. godine

 

Kratkoročni indikatori za prvih deset meseci pokazuju da i strana tražnje i strana proizvodnje imaju pozitivan efekat na perspektivu rasta, jer su rezultati maloprodaje u odnosu na početak godine na nivou od 1,9% na međugodišnjem nivou, uz ubrzanje poslednjih meseci, dok je oporavak u industrijskom sektoru uticao na povećanje stope do blizu 8% u odnosu na početak godine na međugodišnjem nivou. Isto tako, dobri rezultati izvoza u odnosu na početak godine od 11,1% na međugodišnjem nivou nadmašili su rast uvoza od 8,3%, ukazujući da bi i eksterna tražnja trebalo da igra podsticajnu ulogu. Povoljniji ekonomski rezultati su malo popravili situaciju na tržištu rada, gde je, prema Anketi radne snage, stopa nezaposlenosti u 3. kvartalu 2015. godine bila 17,9%, naspram 20,3% u 2. kvartalu 2014. godine.

 

Očekujemo da će se u 2016. godini nastaviti pozitivni ekonomski trendovi zahvaljujući sličnim faktorima – daljem oporavku u industriji, pozitivnom doprinosu neto izvoza i mogućim pozitivnim efektima zakonodavstva čiji je cilj unapređenje poslovnog okruženja, programa rešavanja problematičnih kredita i stabilnijeg eksternog ekonomskog okruženja. S druge strane, tržište rada, koje je, uprkos poboljšanju, još uvek slabo i očekivane reforme državnih preduzeća i uprave ukazuju na to da bi tražnja domaćinstava trebalo da ima negativan efekat. Na osnovu svega navedenog, predviđamo da će se stopa rasta za fiskalnu 2016. godinu kretati 1,5-1,7%.

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Godišnji

2013

2014

2015k

2016k

2017k

BDP, realni rast

2,6%

-1,8%

0,7%

1,5%

2,1%

CPI (12-m)

7,9%

2,1%

1,7%

2,7%

3,4%

Lična potrošnja

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

-1,5%

-1,5%

-0,7%

0,5%

1,2%

 

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Inflacija je i dalje ispod ciljne, uprkos snažnijem popuštanju NBS

 

Nedavna kretanja indeksa potrošačkih cena pokazuju da su još uvek prisutni dezinflatorni pritisci, jer je stopa u oktobru iznosila samo 1,4% na međugodišnjem nivou, povlačeći tako stopu u odnosu na početak godine na 1,4% na međugodišnjem nivou, znatno ispod ciljnog intervala NBS od 4%+/-1,5bp. U narednom periodu bismo mogli videti vraćanje inflacije u ciljni koridor u 2. kvartalu 2016. godine, gde kao glavne podsticajne faktore predviđamo efekat niske baze, slabljenje efekata niskih cena hrane i stabilizaciju ekonomske aktivnosti, dok bi niske cene nafte i ambijent niske inflacije u EU trebalo da vuku u suprotnom smeru.

 

Na planu monetarne politike videli smo da je NBS od početka godine smanjila referentnu stopu na 4,5% – ranije no što smo mi i tržišta očekivali. Stav politike monetarnih vlasti bio je pretežno pod uticajem prisustva relativno snažnih dezinflatornih pritisaka. U narednom periodu očekujemo da bi NBS mogla da zadrži referentnu stopu na 4,5% do kraja godine, budući da Monetarni odbor treba da oceni efekte smanjenja stope u narednih nekoliko meseci i da čekamo na zaključke ocene Sistema federalnih rezervi. Isto tako, NBS bi trebalo da bude oprezna da prinose ne smanji previše i da pažljivo prati kretanja na međunarodnim tržištima, jer je dinar osetljiv na nervozu na istima.

Tržište (%)

Spot

1.kv. 16

2.kv. 16

3.kv. 16

2016k

Ciljna stopa

4,50

4,00

3,75

3,50

3,50

Tromesečna stopa

3,06

4,50

4,25

4,00

4,00

Izvor: FactSet, Istraživački tim Erste Grupe

Još uvek ima prostora za smanjenje prinosa na obveznice u lokalnoj valuti

 

Investitori su uvek zainteresovani za fiskalna kretanja i, nakon intenzivnih fiskalnih napora u 2015. godini, očekujemo postepeniju stabilizaciju u 2016. godini. Naš stav proističe iz činjenice da je konsolidacija u 2015. godini uglavnom bila rezultat jednokratnih faktora. Kada se radi o 2016. godini, očekujemo da će se deficit zadržati na nivou relativno blizu 2015. godini, pošto je vlada pregovarala o povećanjima zarada u javnom sektoru i penzija i ne očekujemo tako jake jednokratne faktore. Takođe, vlada je najavila intenzivniju racionalizaciju u državnoj upravi i restrukturiranje državnih preduzeća, a već smo videli povećanja cena električne energije i akciza na gorivo i očekujemo da će se bolji ekonomski rezultati pozitivno odraziti na prihodnu stranu. S obzirom na sve to, očekujemo da se deficit u 2016. godini zadrži na oko 3,8% BDP-a.

 

S obzirom na jasniju sliku o povećanjima stopa u SAD i pomacima naviše u prognozama prinosa na referentne državne obveznice u USD, očekujemo da se prinosi na srpske obveznice u USD kreću oko 5% u predstojećim kvartalima. S druge strane, u slučaju prinosa na obveznice u lokalnoj valuti, vidimo prostor za dodatno smanjenje. Pored toga, i dalje atraktivna razlika u kamatnim stopama, niska inflacija i predusretljivija monetarna politika takođe deluju u tom smeru i predviđamo da će prinos na referentne obveznice u RSD sa dospećem u 2022. godini postepeno opadati ka 6,5%.

Tržište

Spot

1.kv. 16

2.kv. 16

3.kv. 16

2016k

7g obveznice*

7,37

7,00

6,80

6,80

6,60

Izvor: Datastream, Istraživački tim Erste Grupe, Bloomberg

Napomena:

* Informacije o ranijim kretanjima nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja. Prognoze nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja.

Stabilnost dinara podržavaju tražnja investitora i intervencije NBS

 

Na deviznom tržištu smo poslednjih nekoliko meseci videli snažnije pritiske u pravcu apresijacije, gde je povoljniji ekonomski i fiskalni ambijent uticao na povećanje atraktivnosti carry-trade trgovanja. U uslovima niske inflacije, NBS je poslednjih meseci bila u mogućnosti da obnovi devizne rezerve, što je za rezultat imalo neto kupovinu 770 miliona EUR u odnosu na početak godine (do kraja novembra) i da drži dinar blizu nivoa od 120 dinara za evro (uglavnom sezonsko repozicioniranje bilansa stanja u bankarskom sektoru).

 

Što se tiče budućih kretanja, glavni faktori koji utiču na devizno tržište trebalo bi da budu dežurni krivci, tj. ekonomski i fiskalni rezultati i kurs politike NBS. Važnu ulogu će igrati i stabilizacija eksterne pozicije (smanjena devizna izloženost preduzeća i države i stabilizacija bilansa tekućih transakcija). Na osnovu navedenog, predviđamo da će kurs dinara prema evru ostati uglavnom stabilan u rasponu 120,5–122,5 dinara za evro (pri čemu je u predstojećim mesecima verovatniji niži deo tog raspona), vođen povremenim intervencijama NBS (s obzirom na trend indeksa potrošačkih cena, i dalje smatramo da dopuštanje aprecijacije dinara do nivoa ispod 120 dinara za evro nema previše smisla), pri čemu će glavni negativni uticaji dolaziti od bilo kakve potencijalne pojave nove nervoze na svetskim tržištima i rizika vezanih za slabljenje opredeljenosti za standby aranžmanom sa MMF-om.

 

Spot

1.kv. 16

2.kv. 16

3.kv. 16

2016k

EUR/RSD

122,49

122,00

122,50

122,50

122,50

vs. Spot

 

-0,4%

0%

0%

0%

USD/RSD

111,07

110,91

109,38

109,38

109,38

vs. Spot

 

-0,1%

-1,5%

-1,5%

-1,5%

Izvor: FactSet, Istraživački tim Erste Grupe

Godišnji

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.p

2016.p

2017.p

Realni rast BDP-a

-3,1

0,6

1,4

-1,0

2,6

-1,8

0,7

1,5

2,1

Inflacija (CPI, prosek)

8,4

6,1

11,2

7,3

7,9

2,1

1,7

2,7

3,4

Stopa nezaposlenosti (prosek)

16,1

19,2

23,0

24,0

22,1

18,9

18,7

18,0

17,6

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Rast maloprodaje

-12,3

-0,9

-16,7

-6,2

-5,2

1,9

1,9

2,8

4,0

Rast industrijske proizvodnje

-12,1

2,9

2,1

-2,9

5,5

-6,1

8,0

9,0

10,0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Rast lične potrošnje

-2,7

-1,0

-1,2

-2,0

-1,5

-1,5

-0,7

0,5

1,2

Rast investicija u osnovna sredstva

-22,1

-5,5

8,4

-3,4

-7,7

-5,0

1,0

3,0

5,0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U % BDP-a

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Bilans robne razmene

-17,6

-17,1

-16,9

-19,0

-13,0

-12,8

-11,3

-10,8

-10,4

Bilans tekućih transakcija

-6,6

-6,8

-10,9

-11,6

-6,1

-6,0

-5,3

-5,0

-4,6

Direktne strane investicije

4,7

3,1

5,8

0,8

2,4

3,8

4,4

5,0

6,0

Budžetski saldo

-4,5

-4,7

-4,9

-6,5

-5,0

-6,6

-3,5

-3,8

-3,2

Javni dug

32,8

41,8

45,4

56,2

59,6

71,0

73,0

73,9

73,2

Spoljni dug, bruto

79,7

78,1

80,1

80,9

77,4

78,5

80,3

82,5

84,0

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Devizno tržište, tržište novca

 

 

 

 

 

 

 

 

 

USD/dom.val. prosek

67,47

77,93

73,34

88,12

85,15

88,87

110,70

116,19

112,73

EUR/dom.val. prosek

103,05

101,95

113,13

113,08

116,50

117,31

120,70

122,00

124,00

EUR/dom.val. kraj perioda

95,89

105,50

104,64

113,72

114,64

120,96

121,50

122,50

n.p

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(u %)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Referentna stopa CB (prosek)

13,30

9,09

11,54

10,10

10,90

8,75

5,75

3,70

4,70

3m ponuđena stopa na međubankarskom tržištu (prosek)

14,44

10,76

12,85

11,64

10,04

8,25

6,21

3,81

4,00

10g prinos (prosek)*

n.p.

n.p.

n.p.

n.p.

12,72

11,49

9,25

6,80

6,80

 

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

 

Napomena:

* Informacije o ranijim kretanjima nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja. Prognoze nisu pouzdan pokazatelj za buduća kretanja.