Finansijska stabilnost ključni motiv za štednju

·         Gotovo 40 odsto ispitanika na mesečnom nivou štedi između 2.000 i 6.000 dinara 

·         Dodatnih deset odsto novca mesečno, bio bi dovoljan motiv za štednju

·         Savete o ulaganju i štednji ispitanici najčešće traže od prijatelja, porodice i odlaskom u filijalu banke

Prema poslednjim istraživanjima Erste Grupe* na temu štednih navika i stavova građana Srbije, štediše trenutno izdvajaju prosečnu sumu u iznosu od 4.227 dinara na mesečnom nivou. Između 2.000 i 6.000 dinara mesečno trenutno odvaja 37 odsto ispitanika, dok više od 6.000 dinara izdvaja 18 odsto štediša.
Svega 55 odsto anketiranih građana štedi, a samo osam odsto njih to čini bez posebnog razloga. Istraživanje takođe pokazuje da je 18 odsto ispitanika zadovoljno svojom trenutnom ušteđevinom, što je za četiri odsto manje nego prethodne godine.

Kada bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 62 odsto bi ovu sumu stavilo na svoj tekući račun u štednju po viđenju, a gotovo jedna petina bi se odlučila za „slamaricu“. Jedna desetina ispitanika bi taj novac odmah potrošila (podjednako i muškarci i žene),  a samo dva odsto ispitanika bi ovaj novac uložilo u opremanje stambenog prostora. Takođe, u situaciji kada bi sledećeg meseca imali deset odsto više novca na računu, istraživanje pokazuje da bi 61 odsto ispitanika ovu sumu uštedelo. Međutim, raspoloženje za uštedu viška novca veće je za četiri procentna poena kod ispitanika koji imaju više od pedeset godina.

Za štednju u gotovini, kod kuće ili u sefu, opredeljuje se 37 odsto ispitanika, što je za osam odsto manje nego prethodne godine, dok je zainteresovanost građana za štedne proizvode koje nude banke i druge finansijske institucije ostala na približnom nivou, oročena štednja (šest odsto), životno osiguranje (devet odsto) i štednja po viđenju (osam odsto). Štednja iz predostrožnosti neznatno je opala u odnosu na prethodnu godinu, a stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavna motivacija za štednju. Prema rečima ispitanika ostali važni razlozi za štednju su i obezbeđivanje novca za „treće doba“.

Kada je reč o savetima u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, najčešći izvor informacija gotovo polovine ispitanika su porodica i prijatelji, dok je na drugom mestu odlazak u filijalu banke. Internet, časopisi i novine zauzimaju treće mesto, a jedna desetina građana se obraća ličnom bankarskom savetniku. Istraživanje je pokazalo da se izdvajaju dva tipa ulagača čiji se stavovi prilično razlikuju. Konzervativne štediše preovlađuju i spremni su da prihvate niže kamatne stope zarad sigurnosti svog uloženog novca (90 odsto), a samo jedna desetina ispitanika spremna je da se radi veće potencijalne zarade upusti u ulaganja koja nose veći rizik.

Čak 72 odsto ispitanika tvrdi da dobro razmisli o trošenju svakog dinara i 55 odsto navodi da radije kupuje u diskontima. Stav „samo jednom se živi, častim se stvarima koje želim i nije mi važno koliko ću novca imati u budućnosti“ zauzima približno jedna petina anketiranih pojedinaca.

Visok procenat ispitanika (93 odsto) tvrdi da u svakom momentu upravlja svojom finansijskom situacijom, a čak 83 odsto smatra da drži pod kontrolom svoje mesečne izdatke i rashode. Ipak, približno polovina ispitanika navodi da često potroši više novca nego što je planirano.

Da je dobro informisano o temi bankarskih proizvoda smatra 27 odsto ispitanih, dok 23 odsto pažljivo prati vesti o novcu i štednji u medijima. Približno jedna trećina građana (30 odsto) smatra da je u finansijskoj edukaciji važna uloga države i političkih institucija, dok po jedna petina smatra da bi banke i porodica trebalo da budu ključne za ovaj segment obrazovanja. Očekivanja da bi ovakvom edukacijom trebalo da se bave mediji ima 15 odsto ispitanih, dok 13 odsto smatra da bi škole trebalo da budu odgovorne i za ovaj segment obrazovanja.

 

 

 

* Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju vezano za štednju. Telefonska anketa sprovedena je u avgustu na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.