Erste Grupa: Zlato – Tražnja u Kini i Indiji i dalje je u porastu

  •  Zlato: 12-mesečna ciljna cena: 1.200 – 1.250 USD po unci
  • Zlato je bitan instrument za hedžing portfolija
  • Tražnja za zlatom u Aziji bi trebalo da ostane na visokom nivou

Proteklih godina špekulativne aktivnosti u sektoru zlata su u značajnoj meri prestale. To se između ostalog uočava i po količini zlata u posedu ETF fondova, koji su 2013. i 2014. doživeli ogromne odlive. Situacija se nedavno promenila kada su zabeleženi prvi novi neto prilivi u prvom kvartalu 2015. godine.

Ukupna količina zlata u posedu ETF fondova u odnosu na cenu zlata (USD)

 Zlato u odnosu na valute

Trenutni raskorak između stvarnog kretanja cene zlata i preovlađujućih negativnih sentimenata mnogih tržišnih aktera prema zlatu je poprilično upečatljiv. „To je verovatno rezultat činjenice da je akcenat prvenstveno na dolarskoj ceni zlata”, ističe Hans Engel, stručnjak za međunarodne berze u Erste Grupi. Iako se prošle godine cena zlata u dolarima kretala horizontalno – što je još uvek poprilično dobro s obzirom na rekordni porast vrednosti dolara – zabeležila je porast u skoro svim drugim valutama. „Kretanje cene u evrima sa rastom od 12%  u 2014. bilo je naročito upečatljivo. Od početka 2015. cena zlata je takođe iskazala dobre rezultate, zabeležen je rast od 7,6% u evrima”, primećuje Engel.

 

Tražnja je najveća u Aziji

Često se potcenjuje sve veća važnost azijskih tržišta u usponu kada je reč o tražnji za zlatom. Veći deo Azije pokazuje daleko veću naklonost prema zlatu od industrijalizovanih zemalja Zapada. Godine 2014. 53% ukupne tražnje dolazilo je iz Indije i Kine. Taj tradicionalno visok afinitet prema zlatu zajedno sa rastućim prosperitetom verovatno će podržati tražnju dugoročno gledano. Ukoliko se pogleda prošlogodišnja tražnja po glavi stanovnika, uočava se da su mnoga tržišta u usponu već među 20 najvećih kupaca zlata. To je tim pre zapanjujuće s ozbirom na to da je njihova kupovna moć znatno niža.

 

Zašto je zlato racionalni dodatak portfoliju

Brojne studije potvrđuju da uključivanje zlata umanjuje volatilnost portfolija. Međutim, činjenica je da tržišta na kojima se očekuju povećanja cena (bull markets) američkih akcija ne predstavljaju pozitivno okruženje za zlato. Berze u usponu trenutno predstavljaju najveći oportunitetni trošak za zlato. I dalje se preporučuje da se u zlato usmeri između pet do maksimalno 10% ukupnih sredstava koja su na raspolaganju za investiranje.

 

Perspektiva je umereno pozitivna

Posle dugog perioda na minimalnoj vrednosti (u dolarima), po našem mišljenju, perspektiva za cenu zlata umereno je optimistična. Tehnička analiza cene zlata, međutim, pokazuje da dugotrajni period na minimalnoj vrednosti tek treba da se završi i da horizontalni trend de facto ostaje na snazi. Očekujemo opseg cena od 1.200 do 1.250 USD po unci tokom narednih 12 meseci.

 

O Izveštaju o zlatu za 2015. godinu

Izveštaj o zlatu napisao je Ronald Stoeferle. On je spoljni savetnik Istraživačkog tima Erste Grupe i piše izveštaje o tom dragocenom metalu u proteklih osam godina.

 

Sektor za medije:

Carmen Staicu (portparol)                                      Tel: +43 50100 – 11681             E-Mail: carmen.staicu@erstegroup.com

Linda Michalech (referent za medije za Grupu)  Tel: +43 50100 – 11676             E-Mail: linda.michalech@erstegroup.com

 

Erste Grupa je vodeći pružalac finansijskih usluga u istočnom delu Evropske unije. Oko 45.000 zaposlenih opslužuje 16,2 miliona klijenata u 2.800 filijala u 7 zemalja (Austrija, Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Srbija). Sa 1. kvartalom 2015. Erste Grupa beleži neto dobit od 225,8 miliona EUR i bilansnu sumu od 202,6 milijardi EUR. Koeficijent osnovnog kapitala (po Bazelu III, fazna primena) bio je 10,5%.

Erste Bank i Sparkassen su najveći pružalac finansijskih usluga u Austriji. Oko 14,000 zaposlenih opslužuje preko 3,4 miliona mušterija u preko 1,100 filijala i OMV punktova za bankarske usluge. Godine 2014. Erste Bank i Sparkassen podržali su 14.000 ljudi da ispune svoj san da poseduju sopstveni dom, isplatili 540 miliona EUR kamata domaćim štedišama i pomogli 6.000 mladih preduzetnika da sprovedu svoje poslovne ideje u delo.