Ulaganja u CIE: ubacivanje u sledeću brzinu rasta

Šest stvari koje treba da znate o perspektivi rasta u CIE:

  • Ulaganja u CIE su u 2014. godini zabeležila preokret i konstantno beleže rast
  • Ovog puta su glavni izvori finansiranja ulaganja, domaća štednja i transferi iz EU, dok SDI gube na važnosti
  • Udvostručavanje dinamike ulaganja na 10-15% povećalo bi potencijalni rast BDP-a u CIE do nivoa pre krize od 3,7%
  • MSP dodaju gotovo isto toliku vrednost privredama CIE kao u Nemačkoj i Austriji…
  • ...ali im je potrebna injekcija u vidu boljeg pristupa finansiranju i strukturnih unapređenja u poslovnom okruženju
  • Zemlje CIE imaju priliku da dobiju jedan od najvećih delova kolača – 40-60 milijardi EUR – od Junkersovog investicionog paketa

Da li je gotova priča o rastu u CIE? Sudeći po opadajućim prilivima SDI tokom prošlih nekoliko godina, moglo bi se tako pomisliti. Ipak, to je nepotpuna slika. Nedavno istraživanje* Erste Grupe utvrdilo je da je oporavak privatnih ulaganja ključan faktor za povratak potencijala rasta u region. Opadanje SDI sve više nadomešćuju domaća štednja i transferi iz EU, a to bi trebalo da potpomogne pokretanje oporavka ukupnih nivoa ulaganja. Prošla godina je označila prekretnicu u rastu ulaganja, što bi trebalo da doprinese ukupnom rastu BDP-a u narednim godinama.

Međutim, samo prociklični porast aktivnosti ne može podići ekonomije CIE na nivoe rasta koji su potrebni za brže približavanje ostatku EU. „Trenutna dinamika rasta ulaganja u CIE je oko 6%. Da bi se potencijalni rast BDP-a tih zemalja povratio na nivo pre krize od 3,7%, u narednim godinama bi godišnji rast ulaganja trebalo da se poveća na 10-15%“, kaže Juraj Kotian, direktor istraživačkog tima za CIE u Erste Grupi zadužen za HoV sa fiksnim prihodom.

„Ukoliko pozitivni ekonomski impuls u CIE bude praćen stvarnim strukturnim reformama, glavni stubovi rasta regiona CIE i približavanja biće domaća ulaganja, prosperitetan sektor MSP i fondovi EU, koje treba u potpunosti iskoristiti“, zaključuje Kotian.

Ulaganja u CIE su u 2014. godini zabeležila preokret i konstantno beleže rast

Pozitivni znakovi oporavka na osnovu boljeg poslovnog i potrošačkog sentimenta, kao i sve veća domaća tražnja pomogli su da se ulaganja povećaju u gotovo svim zemljama CIE. Poljska i Mađarska već imaju veće nivoe ulaganja u odnosu na 2008. godinu. Poljska je lider ulaganja u celoj Evropi jer su poljsku privredu podsticala javna ulaganja, dok su se druge zemlje nosile sa fiskalnom konsolidacijom. U Češkoj Republici i Slovačkoj ulaganja bi trebalo da u 2015/2016. godini prevaziđu nivoe pre krize, jer sve bolji poslovni sentiment podstiče ekspanziju. Međutim, Hrvatskoj, Sloveniji i Rumuniji biće potreban snažniji oporavak kako bi se vratile na nivoe ulaganja pre krize.

Ovog puta su glavni izvori finansiranja ulaganja domaća štednja i transferi iz EU, dok SDI gube na važnosti

Analitičari Erste Grupe smatraju da će prilivi SDI igrati manju ulogu u finansiranju ulaganja u većini zemalja CIE tokom narednih godina. Pošto je priliv SDI u velikoj meri bio pokretan procesom privatizacije, sada, kad je on gotovo završen u mnogim zemljama, analitičari očekuju da vide niže nivoe sredstava koja pritiču od SDI. Izvestan potencijal još nude samo Hrvatska, Srbija i Slovenija jer je u planu nekoliko projekata privatizacije. Međutim, zemlje CIE i dalje mogu imati koristi od akumulacije kapitala, jer uloga lokalnih investitora postaje važnija za razvoj ulaganja.

MSP dodaju isto toliku vrednost ekonomijama CIE kao u Nemačkoj i Austriji...

Sada, kad domaća ulaganja dolaze u prvi plan, razvoj lokalnog privatnog sektora – a posebno MSP – postaje još važniji za rast zapošljavanja i produktivnosti. Na MSP (uključujući mikropreduzeća) sa do 250 zaposlenih otpada do dve trećine ukupne dodate vrednosti koju stvara ekonomija i do tri četvrtine ukupnog zapošljavanja u celom regionu CIE. MSP (bez mikropreduzeća) u CIE su skoro podjednako radno intenzivna i stvaraju skoro isto toliko vrednosti za ekonomiju kao u Nemačkoj ili Austriji. Međutim, mikropreduzeća sa najviše devet zaposlenih, koja igraju dominantnu ulogu u CIE, imaju mnogo veće učešće rada od većih MSP.

...ali im je potrebna injekcija u vidu boljeg pristupa finansiranju i strukturnih unapređenja u poslovnom okruženju

Da bi se dao veći podstrek MSP, presudna su strukturna unapređenja u poslovnom okruženju – kao što je smanjenje rigidnosti i troškova u pogledu rada, povećanje transparentnosti pravnog okruženja, pojednostavljenje upravnih postupaka i povećanje kvaliteta radne snage unapređenjem obrazovanja. „Ta unapređenja su naročito važna za MSP, jer su njihova ulaganja manje prociklična od ulaganja velikih korporacija. Kako bi se povećao i podržao rast lokalnih ekonomija, vlade treba da se pozabave izazovima poslovnog okruženja dok MSP, a naročito mikropreduzeća, moraju da se profesionalizuju kako bi dobila bolji pristup finansiranju“, dodaje Kotian.

Zemlje CIE imaju priliku da dobiju jedan od najvećih delova kolača – 40-60 milijardi EUR – od Junkersovog paketa ulaganja...

Još jedan način da se ožive ulaganja jeste Investicioni plan za Evropu vredan 315 milijardi EUR koji je predstavio Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije. Zemlje CIE već su podnele EK i EIB-u predloge projekata u vrednosti od 282 milijarde EUR, na osnovu kojih će Komitet za investicije napraviti selekciju. „Budući da su mnogi od podnetih projekata vezani za visoko prioritetnu energetsku infrastrukturu i digitalnu ekonomiju, sa velikim nivoom spremnosti za 2015-2017. godinu, CIE ima velike šanse da dobije deo od oko 40-60 milijardi EUR ili do jedne petine celokupnog paketa ulaganja“, objašnjava Kotian. To bi odgovaralo iznosu od 3-4 milijarde EUR novca za apsorbovanje gubitaka od EFSI (Evropskog fonda za strateške investicije), dok će ostatak finansirati strateški i privatni finansijski investitori. Mnoge vlade bi mogle da preuzmu ulogu strateških investitora, a neke od njih već najavljuju nameru da obezbede dodatna sredstva povrh sredstava EFSI.

Pored Junkersovog investicionog paketa, zemlje CIE imaju pristup sredstvima EU u iznosu od 185 milijardi EUR koja su na raspolaganju regionu CIE za period 2014-2020. godine. „Sve skupa bi trebalo da bude dovoljno finansijskih sredstava za ulaganja koja povećavaju rast“, dodaje Kotian. Glavna pogodnost Junkerovog plana je činjenica da on podrazumeva projekte koji treba da stvore konkurentnije poslovno okruženje – oni bi trebalo da postanu politički prioritet sa relativno povoljnim finansiranjem.

Srbija

Kada se posmatraju indikatori poslovne klime, kao što je DB (Doing Business), u Srbiji se uočava manja efikasnost u sprovođenju ugovora, naplati poreza i izdavanju raznih dozvola. U cilju podsticanja investicione aktivnosti u zemlji, vlasti u Srbiji su usvojile razne zakone usmerene ka unapređenju poslovne klime. Posebno se ističu Zakon o privatizaciji koji predviđa nove instrumente za povećanje fleksibilnosti i uvodi jasne rokove za završetak procesa, izmene i dopune Zakona o radu koje olakšavaju zapošljavanje, optimizaciju radnih mesta i umanjuju neke administrativne barijere u vezi sa zapošljavanjem, kao i Zakon o stečaju koji unapređuje efikasnost sprovođenja i smanjuje prostor za zloupotrebu. U vezi sa stranim direktnim investicijama, Srbija ima poseban Zakon o stranim investicijama, čija je svrha da podstakne strane investicije putem različitih finansijskih i nefinansijskih olakšica i podsticaja.

Sektor za medije:

Carmen Staicu (portparol)                                                        Tel: +43 50100 - 11681                   E-Mail: carmen.staicu@erstegroup.com

Linda Michalech (referent za medije za Grupu)                         Tel: +43 50100 - 11676                   E-Mail: linda.michalech@erstegroup.com