Strategija za tržišta vlasničkih instrumenata u CIE – uticaj grčke krize

 

  • Produžavanje grčke sage uvećava fluktuacije na tržištima, koja su do sada reagovala veoma razumno
  • Osnovni podaci ne ukazuju na posebne razloge za proširenje grčke krize na zemlje u regionu
  • Samo veće interesovanje za tržišta u usponu generalno može da pomogne da se ublaži usko grlo u regionu - likvidnost
  • Rizici su konkretniji u slučaju Bugarske, a malo verovatni za Rumuniju i Srbiju

Opšte uzev, i na bazi osnovnih podataka, analitičari Erste Grupe smatraju da je rizik od širenja grčke krize mali. Svakako, glavni rizik se tiče eventualnih daljih zbivanja u Grčkoj koja bi mogla da dovedu do proširenja krize na tržišta u periferalnim zemljama regiona i evrozone. CIE bi mogla da zabeleži bolje rezultate tako što bi ubrzala svoju ekonomsku dinamiku već u 2015. zajedno sa razvijenim ekonomijama. Analitičari Erste Grupe predviđaju da će se dinamika tržišta u usponu generalno uglavnom ubrzati tek u 2016. godini. Ublažavanje uskog grla u regionu, likvidnosti,  može se postići samo povećanjem interesovanja za tržišta u usponu. Dinamika po pitanju likvidnosti raste i tokovi u zemljama pokazuju određena poboljšanja. Međutim, po mišljenju analitičara Erste Grupe taj proces bi morao da se nastavi da bi se prevazišao jaz u rezultatima evropskih tržišta u usponu i razvijenih tržišta i tržišta u usponu generalno.

Što se tiče uticaja grčke krize na region, suštinski nema puno razloga za zabrinutost i tržišta su do sada reagovala vrlo razumno. Kada je u pitanju Srbija, Narodna Banka navodi da izloženost iznosi oko 14 odsto sredstava lokalnih banaka. Po mišljenju analitičara Erste Grupe, utešna je činjenica da se radi o lokalnim institucijama sa grčkim vlasništvom, što bi takođe podrazumevalo lokalno finansiranje na razumnom nivou (podružnice, ne filijale). Na osnovu gore pomenutog, stav analitičara Erste Grupe jeste da su eventualni rizici konkretniji za Bugarsku i, u najgorem slučaju, umereni za Rumuniju i Srbiju.

Umerena „overweight” preporuka analitičara Erste Grupe za Austriju počela je da se pogoršava u junu. Međutim, preporuka „overweight” za CIE je dobro funkcionisala u slučaju Mađarske, dok je PX (Praha Index, Češka Republika) bio nešto slabiji. Preporuka blago „neutral” za JIE mogla je da bude pozitivnija u pogledu Hrvatske, ali je, u kombinaciji sa Srbijom, bila u potpunosti opravdana. Hrvatska i Srbija su značajno ojačale u relativnom smislu i beleže atraktivnu dinamiku. Oba tržišta su u fazi ekonomskog oporavka, mada zaostaju za nekim drugim zemljama regiona. Valuacija – kao najveći negativni faktor koji utiče na očekivane prinose – svakako je validan argument za Hrvatsku i Srbiju. Međutim, na oba tržišta se sa razlogom trenutno potencijalno trguje po višim vrednostima u odnosu na istorijske proseke.

Analitičari Erste Grupe smatraju da su prinosi počeli sa razlogom da rastu, a da su očekivanja u pogledu inflacije i (konačno) nominalnog rasta u osnovi slabijih cena obveznica. To se uklapa u činjenicu da CIE beleži brži ekonomski oporavak, sa rezultatima koji su čak bolji nego na drugim tržištima u usponu. I tržišta u usponu generalno su počela da beleže određene znake oporavka rasta, uprkos određenih bojazni u vezi sa Kinom.

Valuacija je opala u izvesnoj meri, dok je rast i dalje stabilan. Međutim, ono što je važnije jeste da je trend prosečne procenjene neto dobiti po akciji prema mišljenju više analitičara (EPS - Earnings Per Share konsenzus trend) konačno prestao da opada, ukazujući na održiv oporavak rasta koji nije samo posledica efekata niske baze. Analitičari Erste Grupe smatraju da je to važno pošto će pomoći da se zadrži atraktivnost akcija u odnosu na rastuće prinose obveznica, uz uključivanje novog faktora.

Analitičari Erste Grupe baziraju određeni nivo poverenja na činjenici da se stope revizije i EPS konsenzus trend konačno kreću u suprotnim smerovima. Kada se posmatra konsenzus trend za EPS, udaljenost između linija za različite godine bi se lako mogla protumačiti kao rast koji uglavnom potiče od efekata baze. Međutim, prestanak pada i rast EPS za svaku pojedinačnu godinu trebalo bi da ukazuje na očekivani održiviji oporavak neto dobiti. Ponovno slabljenje trenda objašnjava se određenim slabijim trendovima u Srbiji i Sloveniji.

Ukoliko se pogledaju objavljene informacije o BDP u prvom kvartalu 2015. godine, potrošnja domaćinstava je očigledno igrala najvažniju ulogu u rastu u CIE, a u više zemalja su se pojavile i ohrabrujuće naznake u pogledu rasta investicija. U Srbiji i Češkoj Republici, rast je iznosio ispod pet odsto (4,4 odsto odnosno tri odsto).

*** Materijal je preuzet iz istraživačkog izveštaja Erste Grupe „Strategija za tržišta vlasničkih instrumenata u CIE”, čiji je glavni autor Henning Esskuchen, rukovodilac istraživačkog tima Erste Grupe za vlasničke instrumente CIE.