imageErste Grupa zaključuje 2014. godinu profitabilnim kvartalom

Godinu 2014. obeležio je ponovni rast kredita, poboljšan kvalitet aktive i jača pozicija kapitala; potvrđena je perspektiva za 2015. godinu

 

„Na našu neto dobit prošle godine su uticala dva faktora: situacija u pogledu rizika u Rumuniji i devizni krediti u Mađarskoj. U obe zemlje smo ta pitanja rešili“, objasnio je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste Grupe na prezentaciji finansijskih rezultata za 2014. godinu. „Poslovanje u našim ostalim zavisnim bankama odvijalo se vrlo dobro, s obzirom na teško okruženje. Po prvi put od 2011. godine vidimo znatno povećanje kreditiranja za milijardu evra – istovremeno je nastavio da se poboljšava kvalitet kredita. S obzirom na našu snažnu poziciju kapitala i likvidnosti, očekujemo da se taj trend nastavi u 2015. godini“, dodao je Trajhl. „Povratak na profitabilnost u četvrtom kvartalu pokazuje da smo sredinom 2014. godine preduzeli teške ali prave mere“.

 

Ključni podaci

(Bilans uspeha za 2014. u poređenju sa 2013. godinom; bilans stanja na dan 31. decembra 2014. u poređenju sa 31. decembrom 2013)

 

Neto prihod od kamata je opao na 4.495,2 miliona EUR (4.685,0 miliona EUR), uglavnom zbog uslova uporno niskih kamatnih stopa i kursnih razlika. Neto prihod od naknada i provizija je porastao na 1.869,8 miliona EUR (1.806,5 miliona EUR) zahvaljujući poboljšanom rezultatu u poslovima sa hartijama od vrednosti i upravljanja sredstvima. Neto rezultat iz trgovanja i po fer vrednosti je porastao na 242,3 miliona EUR (218,8 miliona EUR). Operativni prihod je iznosio 6.877,9 miliona EUR (-1,7%; 6.995,1 milion EUR).

 

Opšti administrativni rashodi su opali na 3.787,3 miliona EUR (-2,8%, 3.896,1 milion EUR), uglavnom zbog smanjenih rashoda za zaposlene prouzrokovanih nižim prosečnim brojem zaposlenih i smanjenoj amortizaciji. To je dovelo do operativnog rezultata od 3.090,7 miliona EUR (-0,3%; 3.099,0 miliona EUR) i poboljšanja odnosa troškova i prihoda na 55,1% (55,7%).

 

Neto rashodi indirektnih otpisa finansijskih sredstava koja se ne mere po fer vrednosti kroz bilans uspeha porasli su na 2.159,2 miliona EUR ili 169 baznih poena prosečnih kredita klijentima (+21,7%, 1.774,4 miliona EUR ili 137 baznih poena). Ovaj rast se uglavnom može pripisati dodatnim troškovima rizika u Rumuniji u vezi sa ubrzanim smanjenjem problematičnih kredita (PK). Koeficijent PK je zabeležio značajan pad na 8,5% (9,6%) zahvaljujući uspešnoj prodaji PK u Rumuniji. Koeficijent pokrivenosti PK se značajno poboljšao na 68,9% (63,1%).

 

Ostali operativni rezultat je iznosio -1.752,9 miliona EUR (-1.008,6 miliona EUR). To se desilo prvenstveno zbog smanjenja vrednosti gudvila u iznosu od 475,0 miliona EUR, kao i brenda i odnosa sa klijentima u Rumuniji od ukupno 489,8 miliona EUR. U iznosu od 256,3 miliona EUR (311,0 miliona EUR), dažbine na bankarsko poslovanje su ponovo bile značajne: 130,5 miliona EUR (166,5 miliona EUR) u Austriji, 31,5 miliona EUR (41,2 miliona EUR) u Slovačkoj i 94,2 miliona EUR (103,4 miliona EUR) u Mađarskoj - uključujući porez na banke od 47,9 miliona EUR. Pored toga, stavka ostali operativni rezultat uključila je 336,8 miliona EUR nastalih kao posledica primene zakona o potrošačkim kreditima koji je usvojio mađarski parlament. Neto opterećenje na osnovu zakona i konverzije deviznih kredita bilo je 312,2 miliona EUR.

 

Porezi na dobit su porasli na 509,4 miliona EUR zbog negativne promene odloženih poreza (neto) u iznosu od 197,0 miliona EUR. Neto rezultat pripisan vlasnicima matičnog preduzeća iznosio je -1.442,0 miliona EUR (60,3 miliona EUR).

 

Ukupni kapital po MSFI opao je na 13,4 milijarde EUR (14,8 milijardi EUR). Kapital CET1 (fazna primena, po Bazelu 3) smanjio se na 10,6 milijardi EUR u odnosu na 11,2 milijarde EUR (po Bazelu 2,5). Totalni rizik (rizična aktiva uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik, po Bazelu 3, fazna primena) je porastao na 100,6 milijardi EUR (97,9 milijardi EUR). Koeficijent kapitala CET1 (po Bazelu 3, fazna primena) iznosio je 10,6% u odnosu na 11,4% (po Bazelu 2,5). ). Koeficijent kapitala (CET1, po Bazelu 3, finalna primena) porastao je iz kvartala u kvartal sa 10,5% na 10,6%. Koeficijent ukupnog kapitala (po Bazelu 3, fazna primena) porastao je na 15,7% u odnosu na 16,3% (po Bazelu 2,5).

 

Bilansna suma je iznosila 196,3 milijarde EUR (200,1 milijardi EUR). Plasmani klijentima (neto) su blago porasli na 120,8 milijardi EUR (119,9 milijardi EUR). Odnos kredita i depozita iznosio je 98,6% (98,0%).

 

Perspektiva za 2015. godinu

 

Očekuje se da poslovno okruženje bude povoljno za kreditnu ekspanziju

Na svim glavnim tržištima u CIE, izuzev Hrvatske, očekuje se realan rast BDP-a podstaknut rastom domaće tražnje od 2% do 3%, pokrenut povećanom domaćom tražnjom. Za Austriju je prognoziran realan rast BDP-a ispod 1%.

 

Očekuje se da prinos na materijalni kapital (ROTE) bude od  8-10% (kraj 2014. godine procena: 8,4 milijarde EUR)

Očekuje se pad operativnog rezultata oko 5% na osnovu nižih ali održivih operativnih rezultata u Mađarskoj (usled efekata vezanih za konverziju deviznih kredita – nižeg prosečnog obima i očekivanog preokreta pozitivnog efekta trgovanja iz 2014. godine u 2015. godini) i Rumuniji (nižeg „unwinding“ efekta) kao i trajnog ambijenta niskih kamatnih stopa.

 

Za 2015. godinu predviđa se rast kredita ispod 5% i znatan pad troškova upravljanja rizikom. Očekuje se da nameti na bankarsko poslovanje u 2015. godini iznesu oko 360 miliona EUR, uključujući priloge Evropskim fondovima za stečaj i sanaciju banaka i osiguranje depozita. Još uvek su u toku razgovori s austrijskom vladom na ovu temu.

 

Rizici po smernice

Inicijative za zaštitu potrošača kakve su na primer potencijalni propisi vezani za CHF pred izbore u Hrvatskoj, kao i geopolitički rizici (sukob u istočnoj Ukrajini, Grčka) mogle bi imati negativan uticaj na okruženje u kom posluje Erste Grupa.