Istraživanje o štednji: Raste svest mladih o tome da je važno štedeti

Erste Banka predstavila rezultate istraživanja o štednim navikama u Srbiji

 

  • Mesečno 44 odsto ispitanika na štednju odvaja između 2.000 i 6.000 dinara
  • Čak 91 odsto srpskih štediša ne pravi dugoročne planove o najboljim načinima ulaganja

svog novca

  • Stav građana o ulaganju u fondove, akcije ili obveznice blago se popravlja

Tokom septembra za potrebe Erste Grupe je realizovano istraživanje* o navikama, stavovima, motivima i brigama građana Srbije u pogledu štednje. Prema istraživanju, prosečan mesečni iznos koji štediše izdvajaju iznosi 4.200 dinara. Ovakav podatak predstavlja minimalni rast u odnosu na prošlu godinu kada su štediše tvrdile da mesečno odvajaju 4.185 dinara, dok se zadovoljstvo tim iznosom umereno povećalo, ali je 62 odsto njih i dalje prilično nezadovoljno. Mesečno na štednju 44 odsto ispitanika odvaja između 2.000 i 6.000 dinara što predstavlja blagi porast od tri procentna poena u odnosu na prethodnu godinu.

Bez obzira na to da li štede u „slamaricama“, za šta se opredeljuje njih 45 odsto, građani koriste i štedne proizvode koje nude banke i druge finansijske institucije. Najčešće su zastupljeni oročena štednja (devet odsto), životno osiguranje (devet odsto), i štednja po viđenju (sedam odsto). Kada se postavi pitanje o važnosti uslova štednih i investicionih proizvoda, nešto više od polovine ispitanika smatra da je najvažnije da im je novac uvek na raspolaganju. U poređenju s tim, od sporedne važnosti su nizak rizik i visoke kamate ili prinosi.

U odnosu na prethodnu godinu kada je štednja bila važna za 74 odsto ispitanika ovogodišnje istraživanje je ukazalo na blagi porast, tako da sada nešto veći broj građana, 77 odsto, smatra da je odvajanje novca po strani važno. Kada govorimo o mladima, 72 odsto ispitanika starosti od 15 do 29 godina misli da je važno štedeti, u odnosu na prošlogodišnjih 60 odsto, a štednji najviše pridaju na značaju građani koji imaju više od 50 godina – čak 81 odsto njih slaže se sa tvrdnjom da je ostavljanje novca sa strane važno.

Kao glavne razloge za štednju i motivaciju da odvoje novac sa strane ispitanici su prvenstveno naveli predostrožnost zbog hitnih slučajeva i finansijske stabilnosti u starosti, o kojima brine 72 odsto štediša. Ostali važni razlozi za štednju su odvajanje novca kako bi sebi kasnije nešto priuštili (43 odsto), manje ili veće nabavke u koje spada i renoviranje stana (36 odsto) i putovanja (22 odsto). Bez specijalnog razloga štedi sedam odsto ispitanika.

Stav stanovništva Srbije o finansijskim investicijama kao što su akcije, obveznice ili na primer fondovi blago se popravio. Prema takvim investicijama pozitivno mišljenje ima približno jedna četvrtina, dok 64 odsto ispitanika ima neutralan stav.

Na pitanje „Šta mislite, kako će se kamatne stope na štedne ili investicione proizvode kretati u sledećih pet godina?“ 41 odsto ispitanika je odgovorilo da će kamatne stope na depozite ostati na sadašnjem nivou. Jedna četvrtina očekuje porast (24 odsto), a jedna petina se plaši daljeg pada (21 odsto).

Čak 91 odsto srpskih štediša je odgovorilo da ne pravi dugoročne planove o najboljim načinima ulaganja svog novca. Od ovih 91 odsto samo njih 17 odsto je navelo da će u budućnosti više raditi na planiranju.

 

* Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Grupu  istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju vezano za štednju. Telefonska anketa sprovedena je u septembru na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.