Istraživački tim Erste Grupe: Horoskop za 2015. godinu

 Region CIE pokazuje otpornost pošto se pokreće domaća tražnja, ali će rast evrozone i dalje biti slab

 

  • Centralna i istočna Evropa: ekonomije CIE iskoristiće oporavljenu domaću tražnju; prosečna stopa rasta u 2015. godini 2,5% u CIE nasuprot 1,1% u evrozoni; bar jedna centralna banka će nastaviti da snižava stope
  • Evrozona: oporavak će i dalje biti slab; kamatne stope ECB (Evropska centralna banka) neće rasti do 2. kvartala 2017. godine
  • Rusija i Bliski istok: niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do opadanja ekonomske aktivnosti, povećavajući pritisak na domaćinstva i preduzeća u problemima
  • Brazil i Kina: u Brazilu nastavak recesije; usporena privreda Kine biće stimulisana iznosom od 90 milijardi EUR
  • Srbija: tokom 2015. doći će do postepene stabilizacije kursa dinara

U uslovima nove geopolitičke nestabilnosti, finansijska tržišta su dokazala otpornost regiona CIE, jer je neposredan uticaj sankcija koje je Rusija nametnula CIE blizu nuli. Region CIE trebalo bi da bude u stanju da od 3 do 6 meseci izdrži obustavu isporuke prirodnog gasa preko Ukrajine. Opadanje tražnje u Ukrajini i Rusiji umanjilo je rast izvoza za oko 1 procentni poen, ali nije imalo vidljivog uticaja na dinamiku rasta u regionu CIE, koji profitira od početka pokretanja domaće tražnje. U principu, niža cena nafte je pozitivan faktor zbog nižih ulaznih troškova. „Ukoliko bi trenutno niska cena nafte ostala na tim nivoima duže vreme, povećala bi lokalnu kupovnu moć i potpomogla domaću tražnju, što ima pozitivan uticaj na globalni ekonomski rast. Međutim, to očigledno ublažava efekat na inflaciju, zbog čega bi monetarna politika trebalo da nastavi da pruža podršku“, kaže Fritz Mostböck, rukovodilac istraživačkog tima Erste Grupe.

Usled velikih promena cena energije i berzanskih proizvoda, vrednosti nekih od valuta najvećih zemalja kao što je brazilski real i ruska rublja verovatno će i dalje biti kolebljive. Jačanje američkog dolara (USD) u odnosu na većinu valuta prisiljava investitore da preispitaju svoja ulaganja u druge valute, što dovodi do veće kolebljivosti u mnogim tržišnim segmentima. Nedavno su tržišta kapitala počela da pokazuju veću kolebljivost. „Pošto je sada završen program kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi SAD (QE3), postepeno dolazimo do kraja faze niske kolebljivosti na berzama. Tržišta u usponu verovatno će biti više pogođena nego razvijena tržišta pošto je kolebljivost valuta mnogo veći rizik za ulaganja u ova prva“, dodaje Mostböck.

Centralna i istočna Evropa: ekonomije CIE iskoristiće oporavljenu domaću tražnju; prosečna stopa rasta u 2015. godini 2,5% u CIE nasuprot 1,1% u evrozoni; bar jedna centralna banka će nastaviti da snižava stope

Faktori rasta za ekonomije CIE u 2015. godini biće dobra kombinacija oporavljene domaće tražnje i povećanih investicija. U 3. kvartalu 2014. godine, potrošnja domaćinstava je porasla za više od 2% u Češkoj Republici, Rumuniji i Poljskoj, a investicije konačno doprinose rastu u proseku sa 1,4 procentna poena. Stoga na rast u CIE ne utiče samo izvoz, što povećava otpornost rasta u CIE prema eventualnom pogoršanju eksterne tražnje. Period drastične fiskalne konsolidacije i razduživanja je završen, s izuzetkom Hrvatske i Srbije, jer će kasnija finansijska konsolidacija i dalje biti kočnica za te dve ekonomije. „Ukupno posmatrano, u 2015. godini privrede CIE treba da porastu u proseku za 2,5%, što je dvostruko brže od 1,1% koliko se očekuje za evrozonu“, kaže Mostböck. Mađarska ekonomija će usporiti jer se neće ponoviti ovogodišnje povećanje javne potrošnje. Sa rastom BDP-a od 3,1% u 2015. godini, Poljska bi trebalo da petu godinu uzastopno ostane ekonomija sa najbržim rastom u CIE. Očekuje se da u 2015. godini Češka Republika zabeleži rast od 2,4%, Mađarska 2,3% a Slovačka 2,5%. Inflacija je znatno ispod ciljnih stopa inflacije centralnih banaka u CIE. Istraživački tim Erste Grupe očekuje da rumunska centralna banka smanji stopu za 25 baznih poena već u januaru, dok bi poljska i mađarska centralna banka mogle da počnu da razmišljaju o smanjenjima stope samo ukoliko podaci o inflaciji budu i dalje veoma niski i ukoliko bude povoljan tržišni sentiment.

Evrozona: oporavak će i dalje biti slab; kamatna stopa ECB neće rasti do 2. kvartala 2017. godine

Evrozonu je pogodila finansijska kriza, pa potom kriza suverenog duga, što je dovelo do ponovnog usporavanja aktivnosti tih ekonomija. U 2014. godini, sukob između Rusije i Ukrajine naneo je novu štetu regionu. Pošto se sporo smanjuje znatna neiskorišćenost resursa, posebno na tržištu rada, izgledi za rast su i dalje na niskom nivou. „Slabo stanje ekonomija zemalja evrozone u kombinaciji sa geopolitičkim rizicima i neprestanom potrebom za konsolidovanjem državnih budžeta navode nas da očekujemo tek umeren oporavak u evrozoni“, zaključuje Mostböck. Prema tome, stope rasta će polako opadati i ne očekuju se inflatorni pritisci. To će omogućiti ECB da izvesno vreme zadrži izuzetno ekspanzivnu monetarnu politiku. Na osnovu modela ekonomije koji smo napravili, očekujemo da stopa nezaposlenosti i inflacija opravdaju prvo povećanje stope tek u 2. kvartalu 2017. godine.

Rusija i Bliski istok: niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do opadanja ekonomske aktivnosti, povećavajući pritisak na domaćinstva i preduzeća u problemima

Ruski bankarski sektor je trenutno pod pritiskom sa raznih strana. Znatni pad cene nafte – ukoliko potraje – izvršiće pritisak na naftnu industriju Rusije, pri čemu će se slabije kompanije mučiti da otplaćuju dugove. „Niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do usporavanja ekonomske aktivnosti sledeće godine, povećavajući pritisak na domaćinstva, koja će trpeti visoku nezaposlenost i gubitak kupovne moći jer će inflacija ostati znatno viša od povećanja zarada“, predviđa Mostböck. Kod kredita privredi i stanovništvu verovatno će se povećati udeo problematičnih kredita. Za ruske banke javljaju se dodatni izvori mogućeg stresa. Zbog sukoba sa Ukrajinom, ruske banke nemaju pristup kapitalu iz zapadnih zemalja u raznim valutama, što je u prošlosti bio značajan izvor finansiranja. Istovremeno su izvori u rubljama postali skuplji, jer je Narodna banka Rusije morala znatno da povisi kamatne stope kako bi se suprotstavila klizanju deviznog kursa. „Presudna determinanta za taj scenario jeste cena nafte. Što duže opstaju sadašnje niske cene, to je veći rizik po ruske banke“, ističe Mostböck.

Uglavnom mirni protesti Arapskog proleća koji su počeli 2010. godine u arapskom svetu i na Bliskom istoku izazvali su smenu vlasti i osnivanje demokratskih partija, ali i dugotrajne vojne sukobe, prouzrokujući poremećaje u tim regionima i tržištima. Tekući sukob u Siriji i zategnuta politička situacija u drugim zemljama regiona mogli bi, iz današnje perspektive, da dovedu do neizvesnosti. Snage tzv. Islamske države još su na vlasti i kontrolišu velike delove Sirije i Iraka. Druga nerešena žarišta stalno prouzrokuju sukobe u Gazi ili Pakistanu i prave probleme islamskom svetu. Teško je predvideti kada će doći do neočekivanih događaja, ali nije teško zamisliti moguću eskalaciju. Takav konflikt bi bar privremeno opteretio finansijska tržišta i ekonomije sveta, a na duži rok naročito cene nafte i robe.

Brazil i Kina: u Brazilu nastavak recesije; usporena privreda Kine stimulisaće se iznosom od 90 milijardi EUR

U Brazilu se ekonomski rast praktično zaustavio. Najveća ekonomija Latinske Amerike je u recesiji od 2. kvartala. Industrijska proizvodnja i maloprodaja su zabeležile negativan trend. Zbog toga očekivanja šefova nabavke u prerađivačkoj industriji i dalje beleže pad. Nastavlja se i usporavanje visoke stope rasta Kine. Jedan od razloga za to usporavanje jeste tekuće premeštanje vrednosti proizvodnje iz prerađivačkog sektora u sektor usluga. Radi stimulisanja kineske ekonomije odobrene su investicije u ukupnom obimu od približno 90 milijardi EUR, među njima i 16 železničkih stanica i pet aerodroma. U cilju suprotstavljanja usporavanju rasta, centralne banke su preduzele razne mere. U svakom slučaju, ukoliko se nastavi usporavanje u tim velikim zemljama u ekspanziji, to će imati negativan uticaj na svetska tržišta.

Prognoze za Srbiju

Tokom 2015. godine, verovatno će pažnja javnosti uglavnom biti usmerena ka zaključivanju aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om i početku fiskalne konsolidacije. Sporazum iz predostrožnosti sa MMF-om bi trebalo da donese kredibilitet i tehničku podršku paketu vlade za fiskalnu konsolidaciju, čiji je cilj smanjenje deficita sa skoro 8% BDP-a na 4,6 BDP-a u 2016. godini. Politički najkritičniji deo programa predstavlja plan restrukturiranja državnih preduzeća (snižavanje subvencija, viškovi zaposlenih i privatizacija); pokretanje ovog procesa će biti pravi test za politiku. Međutim, s obzirom na pogoršanje ekonomske perspektive, krhko tržište rada i slabe socijalne uslove, smatramo da na tom putu svakako postoje rizici po realizaciju programa.

 

 

Kretanje inflacije je u poslednjim mesecima bilo određeno blagim pritiscima s troškovne strane, prvenstveno nižim cenama prehrambenih proizvoda, energenata, slabom domaćom potražnjom zbog nepovoljnih uslova na tržištu rada i nastavkom razduživanja stanovništva i preduzeća. Iz tih razloga inflacija se kreće ispod ciljanog okvira NBS-a već devet meseci pa se može očekivati da će se njeno kretanje vratiti u okvire od 4, plus-minus 1,5 odsto, negde do kraja prve polovine 2015. godine pod uticajem prestanka delovanja efekata niskih cena hrane, niske baze u 2014. godini i učincima slabijeg kursa dinara koji će pozitivno delovati na cene uvoznih proizvoda.

Dinar je u decembru pao na istorijski nizak nivo, sa srednjim kursom iznad 122 dinara za evro. Takav gubitak vrednosti valute je posledica kombinacije lokalnih i međunarodnih faktora. S jedne strane, od domaćih faktora potrebno je istaći višemesečnu fiskalnu neizvesnost vezanu za donošenje budžeta i zaključenje aranžmana s MMF-om, zatim razduživanje i isplate dividendi bankarskog sektora, kao i povećan uvoz energenata nakon izbijanja majskih poplava. Neki od osnovnih inostranih faktora su slabija potražnja u zemljama EU i Rusije što je negativno uticalo na izvoz srpskih proizvoda, kao i veća neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima koja izaziva odliv i/ili slabiji priliv kapitala u zemlje u razvoju. U narednom periodu očekujemo da će tokom 2015. doći do postepene stabilizacije kursa dinara, što vidimo kao rezultat smanjene fiskalne neizvesnosti (donošenje budžeta i konačan dogovor s MMF-om), aktivnih mera NBS-a (stalne intervencije i povećanje dinarskog dela obavezne rezerve), postepenog oporavka domaće ekonomije i delimično jače potražnje za srpskim izvoznim proizvodima u zemljama EU.

U tabelama ispod, nalaze se prognozirane vrednosti makroekonomskih pokazatelja.