Pristupanje EU će aktivirati konkurentske prednosti Hrvatske – SDI u proizvodnju i strukturne reforme su predstojeći prioriteti

  • Izazov privlačenja stranih direktnih investicija (SDI), naročito u produktivne sektore koji su ključni za zapošljavanje, izvoz i održiv rast
  • Turizam je siguran oslonac, mnogo se očekuje od energetike i transporta – međutim, strukturne reforme moraju biti glavni prioritet
  • Izlazak iz CEFTE bi se verovatno kratkoročno negativno odrazio na izvoz, ali članstvo u EU donosi pristup snažnom i konkurentnom tržištu
  • Iz fondova EU je opredeljeno 11,7 milijardi evra za Hrvatsku, ali značajniji uticaj ovih fondova na privredu se očekuje tek u srednjem roku
  • Članstvo u EU će biti ključno sidro fiskalne stabilnosti, što će za rezultat imati poboljšanje investicionog okruženja

Hrvatska se sprema za pristupanje Evropskoj uniji 1. jula 2013. godine, u vreme u koje se i ova zemlja i EU bore da pokrenu privredu. Ipak, danas objavljeni specijalni izveštaj Erste Grupe, „Hrvatska: priča o uspehu uprkos teškim vremenima?”, nalazi da je pristupanje Evropskoj uniji dobar katalizator za oživljavanje potencijala privrednog rasta ove zemlje. „Nakon dugotrajnih problema sa rastom tokom prethodnih godina, nije iznenađujuće da postoje optimistična očekivanja u vezi sa koristima koje sa sobom nosi članstvo u EU. Iako se čini da je teško ponoviti uspehe prethodnih talasa proširenja, Hrvatska ima nekoliko konkurentskih prednosti, kao što su geografski položaj, nedovoljno iskorišćen turistički potencijal, dobro razvijena putna infrastruktura i energetski sektor u povoju. Ako Hrvatska dobro iskoristi svoje prednosti i ubrza reforme, očekujemo da će članstvo u EU aktivirati ove prednosti u srednjem roku,” objašnjava Alen Kovač, glavni ekonomista Erste Banke u Hrvatskoj.

 

Intenzivniji tokovi kapitala u vezi sa članstvom u EU se smatraju važnim kanalom za stvaranje novih mogućnosti za rast kroz svež kapital, transfer znanja i pristup novim tržištima. Hrvatska je imala značajan priliv SDI tokom prethodne decenije. Međutim, Hrvatska je bila na začelju zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) po strukturi ovih investicija, koje su dominantno odlazile u sektor usluga, dok su SDI u proizvodne delatnosti bile na vrlo niskom nivou. Iako je ovo, primera radi, podržalo snagu bankarskog sektora, proizvodnja, zapošljavanje i izvoz su bili manje dinamični. Prema tome, biće izazov započeti trend rasta prisutan u drugim zemljama regiona, koji je zasnovan na podsticanju SDI naročito u produktivne sektore, a zatim razvoju razmenjivijih proizvoda koji se mogu izvoziti. Takođe, ubrzanje procesa privatizacije, što je jedan od istaknutih ciljeva vlade, bi omogućilo dolazak svežeg kapitala, veću efikasnost i transfer znanja.   

Turizam je siguran oslonac, mnogo se očekuje od energetike i transporta – međutim, strukturne reforme su glavni predstojeći izazov

Iako je izbor sektora težak, analitičari Erste Grupe smatraju da će turizam privući solidno interesovanje, s obzirom na to da je ovaj sektor zabeležio značajan rast od početka krize, kao i na to da Hrvatska još uvek ima neiskorišćen potencijal u ovom sektoru. Sektor transporta takođe ima dobre izglede, s obzirom na komparativnu geografsku prednost. Osim toga, dobro razvijena putna infrastruktura ostavlja više mogućnosti da se EU fondovi fokusiraju na druge delove infrastrukture, naročito železnicu i luke. Poljoprivreda i prerada hrane i dalje zavise od ekonomije razmera, a korak u dobrom pravcu je nastojanje vlade da poveća upotrebu nekultivisanog zemljišta u državnom vlasništvu. Mnogo se govori o energetskom sektoru, sa ciljem supstituisanja uvoza. Biće neophodno sprovesti strukturne reforme u periodu koji predstoji da bi svi ovi sektori mogli da napreduju.

 

Poboljšanje poslovnog okruženja je neophodno za privlačenje novih investitora. „Prema međunarodnim merilima kao što su Globalni indeks konkurentnosti, Indeks percepcije korupcije ili Lakoća poslovanja, Hrvatska je niže rangirana u odnosu na uporedive zemlje u regionu. Problemi su naročito prisutni u vezi sa veličinom i efikasnošću javnog sektora, krutog radnog zakonodavstva i slabe zaštite investitora. Nema alternative ubrzanju reformi, i mi primećujemo ohrabrujuće signale na terenu, kao rezultat prepoznavanja potrebe od strane kreatora politike da se ubrzaju reforme. Ovo je pravi trenutak da se poboljša poslovna klima, uklone uska grla vezana za ulaganja i pridobije poverenje investitora,” ističe Alen Kovač.    

Izvor: CBS, Eurostat

Izvor: procena Erste zasnovana na Revidiranom VIFO IPA za 2012-2013, Predlogu Višegodišnjeg finansijskog okvira EU za 2014-2020 od 6. jula 2012. godine i zaključcima Evropskog saveta od 8. februara 2013. godine.

Izlazak iz CEFTE bi se verovatno kratkoročno negativno odrazio na izvoz, ali članstvo u EU donosi pristup snažnom i konkurentnom tržištu

Na početku novog poglavlja koje se otvara pristupanjem EU, još jedan važan faktor je izlazak Hrvatske iz Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). To će za posledicu imati gubitak konkurentnosti na tržištu CEFTA, odnosno u trgovini sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom, zbog povećanja carinskih stopa. „Očekujemo izvesne kratkoročne negativne efekte izlaska iz CEFTA, ali tržište EU, od 500 miliona ljudi, nudi više potencijala u srednjem roku. Takođe, članstvo u EU bi izvršilo konkurentan pritisak na domaću proizvodnju kroz pojačan uvoz iz EU, što će, nadamo se, uticati da se poveća efikasnost, ali i značiti teže uslove poslovanja za veliki broj kompanija,” ističe Alen Kovač.

 

Iz fondova EU je opredeljeno 11,7 milijardi evra za Hrvatsku, ali značajniji uticaj ovih fondova na privredu se očekuje tek u srednjem roku

Ukupni fondovi koje će Hrvatska imati na raspolaganju u periodu od 2014. do 2020. godine iznose 11,7 milijardi evra (oko 25 odsto procenjenog BDP-a u 2013. godini). Zaključivanje ugovora i trošenje tako velikih iznosa će definitivno biti važni za potencijal rasta u srednjem roku. Međutim, rezultati Hrvatske u realizaciji pretpristupnih IPA fondova su često kritikovani kao osrednji. S obzirom na to, kao i na činjenicu da ugovaranje i plaćanje obično teče nešto sporije na početku programskog perioda i ubrzava se nakon otprilike godinu dana, deluje kao da Hrvatska može da očekuje značajnije efekte EU fondova tek u srednjem roku. To znači da Hrvatska treba da ojača institucionalni okvir i ubrza strukturne reforme da bi mogla da ubire plodove značajnih EU fondova koji su joj namenjeni.

 

Članstvo u EU će biti ključno sidro fiskalne stabilnosti, što će za rezultat imati poboljšanje investicionog okruženja

Kada se učlani u EU, Hrvatska će se suočiti sa aktiviranjem Procedure pri prekomernom deficitu (PPD), pri budžetskom deficitu većem od 3 odsto BDP-a, pri čemu trajektorija javnog duga takođe oglašava zvona za uzbunu po pitanju praga od 60 odsto BDP-a. Dok neki tvrde da bi aktivacija PPD-a poslala negativne signale, Erste analitičari smatraju da PPD pre predstavlja priliku. Implicirani poziv na korektivnu akciju i na stremljenje Hrvatske srednjeročnoj fiskalnoj konsolidaciji se možda percipirati kao kvazi MMF, u smislu da država treba da osigura snažnu fiskalnu politiku i veću predanost fiskalnim ciljevima.

 

Osim toga, Hrvatska će morati da se uskladi sa pojačanim Paktom za stabilnost i rast, koji je u formi paketa od šest propisa, koji predviđaju dodatne fiskalne mere, ali i makroekonomske i nadzorne aktivnosti, pri čemu se fokus premešta sa nominalnih na strukturne ciljeve. „Važan stub paketa šest propisa EU je pravilo o smanjenju duga, prema kome se prekomerni dug smanjuje za 1/20, što praktično implicira stabilizaciju sadašnje trajektorije javnog duga, koja naginje ka rastu. Sve u svemu, paket šest propisa će biti ključno sidro fiskalne stabilnosti u srednjem roku, što će za rezultat imati investiciono okruženje manjeg rizika,” zaključuje Alen Kovač.