Ekonomske štete kao posledica poplava u CIE nisu ni četvrtina onih iz 2002. godine – bez uticaja na prognoze BDP-a

 

  • Ulaganja vredna 3,3 milijardi evra u sisteme za zaštitu od poplava i mere za sprečavanje poplava su pomogli da se gubici značajno ograniče
  • Zanemarljiv kratkoročni negativan uticaj na BDP pošto su prekidi proizvodnje bili kratkotrajni – nijedno značajno proizvodno postrojenje u centralnoj i istočnoj Evrope (CIE) nije bilo pogođeno
  • Popravke i obnova imaju blago pozitivan efekat na BDP u narednim kvartalima – bez uticaja na prognoze Erste Grupe za BDP na nivou cele godine
  • Proverena delotvornost sistema za zaštitu od poplava će podstaći vlade zemalja CIE da povećaju ulaganja u narednim godinama

“Mada je region CIE bio pogođen velikim poplavama poslednjih nedelja, ekonomske štete koje su one prouzrokovale su samo mali deo onih iz 2002. godine, koje su iznosile ukupno 6 milijardi evra za Austriju, Češku, Mađarsku i Slovačku”, objašnjava Juraj Kotian, rukovodilac Centra Erste Grupe za makroekonomska istraživanja vezana za CIE/instrumente sa fiksnim prinosom. “Razlog za to je činjenica da su zemlje CIE uložile oko  3,3 milijarde evra tokom poslednje decenije u sisteme zaštite od poplava i bolju regulaciju reka (Austrija 1,8 milijardi evra, Republika Češka 0,5 milijardi evra, Slovačka 0,6 milijardi evra i Mađarska 0,3 milijardi evra), što im je pomoglo da značajno smanje gubitke. Prve raspoložive procene za Češku pokazuju da nedavne štete od poplava predstavljaju manje od četvrtine onih pretrpljenih u 2002. godini (mereno u stalnim cenama).[1] To je uglavnom zbog mera zaštite od poplava koje su preduzete da bi se glavni gradovi obezbedili od poplavnih talasa. Zemlje u centralnoj i istočnoj Evropi su takođe bile svesnije potencijalnih rizika i imale su nekoliko dana da izvrše pripreme pre pojave poplava, što je takođe pomoglo da se u velikoj meri smanje štete.

Negativan kratkoročni uticaj na BDP je zanemarljiv, jer su prekidi proizvodnje bili ograničenog obima, pri čemu nijedno veće proizvodno postrojenje u CIE nije bilo pogođeno. (Za ocenu kratkoročnog uticaja na BDP su važniji potencijalni gubici proizvodnje od gubitka imovine). S obzirom na to da je bilo samo izolovanih slučajeva prekida proizvodnje (pivara Staropramen u Republici Češkoj, Suzuki u Mađarskoj), to će biti lako nadoknaditi nešto malo većom proizvodnjom kasnije. Gubici u poljoprivredi (uključujući i šumarstvo i ribolov) verovatno neće preći 0,1 odsto BDP-a.[2]

 

“Rad na popravkama oštećenja nakon poplava će imati blago pozitivan efekat na BDP u narednim kvartalima, s obzirom da će deo oštećenih objekata morati da se obnovi, čime će se podstaći investicije u osnovna sredstva”, predviđa Kotian. Relativno relaksirani uslovi u pogledu likvidnosti bi trebalo da obezbede da finansiranje (bez obzira iz kog izvora dolazi – osiguranje ili programi vlade za naknadu štete ili zajmovi) ima ograničen efekat istiskivanja na potrošnju ili ukupne investicije. Prema studiji koju je sprovela austrijska centralna banka OeNB[3], negativan efekat poplava na BDP Austrije u 2002. godini iznosio je ukupno 0,1 procentni poen i bio je neutralisan radovima na rekonstrukciji oštećenih objekata (0,2-0,3 procentnih poena). Kumulativni neto efekat na BDP u toku jedne godine je obično blago pozitivan, ali kako će razmere šteta i obnove biti manje, analitičari Erste banke ne menjaju svoje prognoze BDP-a za godinu u celini.

 

“Nedavno pozitivno iskustvo sa sistemima zaštite od poplava će podstaći vlade zemalja CIE da više ulažu u ovu oblast narednih godina: ministar za životnu sredinu Slovačke je već najavio planove da se izdvoji 400 miliona evra sredstava EU za dodatne mere sprečavanja poplava koje bi trebalo da budu sprovedene do 2020. godine”, zaključuje Kotian.

 

 

[2]  Češki ministar poljoprivrede je već dao procenu da potencijalni gubici u poljoprivredi mogu da iznose oko 3,3 milijardi CZK (manje od 0,1 odsto BDP-a)