Perspektiva CIE za 2014. godinu

Povećanje rasta BDP-a podržano porastom investicija i smanjenjem fiskalnih deficita

Očekuje se da se rast BDP-a poveća na 2,2% (sa 0,9% procenjenih za 2013. godinu), dvostruko više od stope koja se očekuje za evrozonu

  • Ekonomski rast prelazi na uravnoteženiju strukturu – po prvi put od krize očekuje se povećanje investicija
  • Pregled po zemljama CIE u 2014. godini
  • Hrvatska: Evropska komisija insistira na većoj štednji
  • Češka Republika: Prestaće fiskalna restrikcija; odložena primena novog sektorskog poreza
  • Mađarska: Parlamentarni izbori bi mogli da donesu pooštravanje fiskalne politike i konačno rešenje za pitanje deviznih kredita
  • Poljska: Stope bi mogle da ostanu nepromenjene na najnižem nivou svih vremena, najduže u istoriji
  • Rumunija: Tekuće poboljšanje apsorpcije sredstava EU; predsednički izbori
  • Slovačka: Ključna dešavanja i dalje će biti fiskalna konsolidacija i javni dug
  • Srbija: Pregovori o ulasku u EU koji počinju od januara značiće jači podsticaj za strukturne reforme
Rast realnog BDP-a

2012.

2013.p

2014.p

2015.p

Hrvatska

-2,0

-0,8

0,0

1,0

Češka Republika

-0,9

-1,3

2,0

2,6

Mađarska

-1,7

0,8

1,8

1,9

Poljska

1,9

1,4

2,9

3,4

Rumunija

0,7

2,5

2,3

2,9

Srbija

-1,7

1,8

1,0

2,0

Slovačka

1,8

0,7

1,7

2,5

Turska

2.2

3,8

4,2

5,0

Prosek CIE7

0,5

0,9

2,2

2,8

CIE7 + Turska

1,1

1,9

3,0

3,6

Izvor: Istraživački tim Erste Grupe

Analitičari Erste Grupe očekuju da se u 2014. godini rast BDP-a u svim ekonomijama CIE7 poveća na 2,2% sa 0,9% procenjenih za 2013. godinu. „Rast BDP-a u regionu biće dvostruko veći od rasta koji se očekuje za evrozonu. Što je još važnije, struktura rasta biće uravnoteženija, te stoga i održivija. U stvari, 2014. godina biće prva godina od početka krize kada će rasti investicije u svakoj zemlji“, kaže Juraj Kotian, direktor istraživačkog tima za CIE u Erste Grupi zadužen za makroekonomiju i HoV sa fiksnim prihodom.

 

Fiskalni deficiti će se dodatno smanjivati, a bilansi tekućih transakcija će ostati pod kontrolom, zaključuju analitičari Erste Grupe. Osim Hrvatske i Srbije, sve zemlje CIE trebalo bi da budu u stanju da se usklade sa Mastrihtskim limitom za fiskalni deficit od 3% BDP-a iduće godine. „Mađarska i Rumunija su letos izašle iz Postupka za smanjenje prekomernog deficita, a u Češkoj Republici i Slovačkoj bi on trebalo ove godine da bude stavljen van snage. Od Slovačke će Evropska komisija verovatno zatražiti da podnese više podataka o budućim planovima konsolidacije pre no što joj se taj postupak ukine. Poljska ima još godinu dana, ali će u 2014. godini imati budžetski suficit usled neočekivano visokih prihoda koji su rezultat kupovine portfolija državnih obveznica od otvorenih penzijskih fondova“, navodi Kotian.

U mnogim zemljama CIE kamatne stope su na istorijskom minimumu. Prva povećanja stopa se ne očekuju pre kasnog leta. U stvari, neke centralne banke će do tada možda nastaviti sa ublažavanjem monetarne politike. Redukovanje programa kupovine obveznica već je prilično uračunato u cene obveznica CIE, pa bi stoga uslovi finansiranja za zemlje CIE7 trebalo da pretrpe samo marginalan uticaj. „Izgleda kao da će redukovanje programa kupovine obveznica biti u velikoj meri kontrolisan proces, jer će Federalne rezerve SAD pokušati da izbegnu preterana povećanja prinosa u SAD da se ne bi ugrozio tekući ekonomski oporavak. To ograničava i rizik od rasta prinosa na obveznice u CIE i razlog je što sledeće godine očekujemo samo veoma umeren rast prinosa u rasponu od 20 do 70 baznih poena“, objašnjava Juraj Kotian.

 

Pregled po zemljama

Hrvatska: Analitičari Erste Grupe smatraju da će odgovor vlade Hrvatske na fiskalne ciljeve Evropske komisije biti pokretački faktor u smislu perspektive rejtinga, troškova finansiranja, strukturnih reformi i perspektive obazrivije fiskalne politike. Oni se nadaju da će Postupak za smanjenje prekomernog deficita iznuditi izvesnu konsolidaciju, ali, što je još važnije, i izvesne konstruktivne strukturne reforme i pronalaženje pravog odnosa između višeg poreskog opterećenja i neophodnih trajnih smanjenja rashoda.

Češka: Jedan od najvažnijih događaja iduće godine biće kraj fiskalnih restrikcija. To je bio najznačajniji negativni faktor recesije u periodu od 4. kvartala 2011. do 1. kvartala 2013. godine. Još jedan potencijalno važan događaj mogao bi biti u vezi sa ANO, pokretom koji bi mogao da postane deo sledeće koalicije. Najverovatnije sporne tačke, kao što su porezi, odlažu se „za kasnije“ i potencijalno će stvarati tenzije u vladi.

Mađarska: „Neortodoksna“ politika mađarske vlade verovatno će ostati najvažniji faktor za 2014. godinu. Parlamentarni izbori na proleće 2014. godine predstavljaće važan događaj iduće godine. Prema najnovijim anketama, aktuelna vlada će verovatno ostati na vlasti. I pored toga, analitičari Erste Grupe ne isključuju izvesno pooštravanje fiskalne politike posle izbora, jer bi mogli da postoje rizici vezani za zadržavanje deficita ispod 3% BDP-a iduće godine – što je verovatan preduslov za dalje prilive sredstava EU, pa stoga i nešto što je od najvećeg značaja za vladu. S druge strane, ne treba da zaboravimo da vlada planira da pruži dodatnu pomoć korisnicima deviznih hipotekarnih kredita, što bi moglo da ima znatan uticaj na bankarski sektor, forintu i celu ekonomiju. Mada smatramo da nije verovatno da će se ostvariti najgori scenario, on se mora uzeti u obzir kao važan rizik iduće godine. Taj scenario bi mogao da se ostvari ukoliko banke budu primorane da devizne hipotekarne kredite konvertuju u HUF po kursu koji je važio u trenutku isplate kredita. To bi značilo da bi ukupan gubitak na kursu na te kredite u visini od 1.000 milijardi HUF (3,3% BDP-a) trebalo da preuzme na sebe bankarski sektor. Osim toga, devizne rezerve u centralnoj banci smanjile bi se za 12 milijardi EUR, što bi moglo znatno da pogodi forintu.

Poljska: Poljska doživljava drugi po dužini period stabilnih stopa na istorijski niskim nivoima. Do sada je najduži period nepromenjene referentne stope bio tokom krize (2009. i 2010. godine), kada je Poljska imala stabilnu referentnu stopu 19 meseci uzastopno. U osnovnom scenariju, analitičari Erste Banke prvo povećanje stope očekuju u 4. kvartalu 2014. godine. Međutim, stope mogu ostati stabilne i duže ukoliko ostane niska stopa inflacije. Da bi se nadmašio istorijski rekord stabilne referentne stope, ta stopa bi morala da ostane neizmenjena do marta 2015. godine, što je moguće ukoliko opstane neinflatorni ambijent. To bi bio i najduži period s najnižom kratkoročnom stopom (3M WIBOR) u istoriji. 

Rumunija: Rumunija ima još dve godine da utroši sav novac koji joj je EK dodelila za sadašnji finansijski okvir (2007-2013). Modeli Erste Grupe pokazuju da bi puna apsorpcija strukturnih i kohezionih sredstava EU namenjenih za 2007-2013. godinu (19,2 milijarde EUR) mogla da podigne potencijalni rast BDP-a na 4% posle 2015. godine. Po analitičarima Erste Grupe, godišnji priliv strukturnih sredstava EU povećaće se u 2014. godini na 5 milijardi EUR sa procenjenih 3 milijarde EUR u 2013. godini. Rumunija će i dalje imati „stani-kreni“ obrazac reformisanja svog javnog i privatnog sektora. Predsednički izbori su nesumnjivo najznačajniji politički događaj naredne godine. Kampanja će verovatno ući u završnicu krajem novembra ili početkom decembra ukoliko predsednik Basescu ne iskoristi svoje ustavno pravo da je pomeri za dva meseca kasnije (što je trajanje suspenzije koja je viđena 2012. godine). Ništa manje interesantni biće i evropski parlamentarni izbori u maju, na kojima će se dve partije u vladi (socijaldemokrate i liberali) nadmetati za mesta u Evropskom parlamentu. Izvesna količina političke buke nije ništa neobično, naročito u izbornim godinama – ne samo u Rumuniji već i u celom svetu. Ipak, zadržavanje političke stabilnosti je bitan preduslov za održavanje poverenja investitora.

Slovačka: U Slovačkoj će iduće godine glavno pitanje biti tekuća fiskalna konsolidacija i kretanje javnog duga. Vlada planira da iduće godine smanji nominalni budžetski deficit na 2,6% BDP-a, ali projektuje povećanje strukturnog deficita (jer se konsolidacija vrši uglavnom preko jednokratnih ili privremenih mera). Zato se Slovačkoj možda neće dozvoliti da izađe iz Postupka za smanjenje prekomernog deficita ukoliko ne obelodani neke dodatne mere konsolidacije. Osim toga, javni dug je opasno blizu nekim od nivoa navedenih u zakonu o kočnici za zaduživanje. Probijanje ovih nivoa aktiviralo bi automatska smanjenja budžeta ili druge sankcije. Dug će do kraja 2013. godine verovatno dostići gotovo 55% BDP-a. Probijanje ovog praga dovelo bi do linearnih smanjenja svih državnih rashoda od 3%. Osim toga, postoji mogućnost probijanja granice od 57% do kraja iduće godine, što bi nalagalo da vlada za narednu godinu predstavi uravnotežen budžet.

Srbija: Mada se to već naslućuje, analitičari Erste Grupe smatraju da će očekivani početak pregovora sa EU u januaru 2014. godine biti jedan od ključnih događaja u celoj godini. On bi obezbedio da evropski izgledi Srbije ostanu na pravom putu i dao jači podsticaj strukturnim reformama, poboljšavajući opštu makroekonomsku i političku stabilnost, ruku pod ruku sa poboljšanjem izgleda za SDI.