Istraživanje o štednji: prosečna mesečna ušteđevina 4.200 dinara

Tokom septembra za potrebe Erste Banke je realizovano istraživanje* o navikama, stavovima, motivima i brigama građana Srbije u pogledu štednje. U odnosu na prošlogodišnje istraživanje, gotovo isti broj ispitanika smatra da je odvajanje novca po strani važno (74 odsto). Više od polovine mladih (njih 60 odsto) starosti od 15 do 19 godina smatra da je važno štedeti, a štednji najviše pridaju značaj građani starosti od 30 do 49 godina – čak 84% njih slaže se da je ostavljanje novca na stranu veoma važno ili prilično važno.
 

Od štednih proizvoda najviše se koriste oročena štednja, životno osiguranje i štednja po viđenju. Istraživanje je pokazalo i da skoro polovina ispitanika, njih 48 odsto (prošle godine 55%), bez obzira da li koristi i neki od štednih proizvoda ili ne, i dalje ušteđevinu čuva i u „slamaricama“, a najviše onih koji to čine su starosti od 15 do 29 godina. Približno jedna trećina ispitanika se izjasnila da ne štedi.


Prema istraživanju, prosečan mesečni iznos koji se odvaja za štednju iznosi 4.185 dinara, što je pad u odnosu na prošlu godinu kada su ispitanici tvrdili da mesečno odvajaju 4.770 dinara. Između 2.000 i 6.000 RSD odvaja 41 odsto ispitanika.


Slično kao prošle godine, istraživanje pokazuje i dalje osetno nezadovoljstvo sumom koju građani odvajaju svakog meseca. Oko 65 odsto građana izrazilo je nezadovoljstvo zbog toga, a najnezadovoljnija je populacija iznad 30 godina.


Jedno od pitanja odnosilo se na glavne razloge i motivaciju građana za štednju. Prvenstveno, to su vanredne okolnosti i hitni slučajevi, odnosno „crni dani“, o kojima brine čak 75 odsto štediša. Ostali važni razlozi za štednju su odvajanje novca kako bi sebi kasnije priuštili nešto (45 odsto), a zatim manje ili veće nabavke u koje spada i renoviranje stana (38 odsto). Dopuna penzije u budućnosti ili zdravstvenog osiguranja ne predstavljaju toliko bitne razloge za štednju, naročito među mlađima do 30 godina. Svaki deseti ispitanik tvrdi da štedi i bez specijalnog razloga.


Broj onih koji smatraju da će za pet godina moći da štede manje nego trenutno smanjio se u odnosu na prošlogoišnje istraživanje. Takav stav je 2012. zauzimalo njih 36 odsto, dok je ove godine pesimista skoro 10 odsto manje.


Najveća briga koju stanovnici Srbije imaju u vezi sa štednjom tiče se i dalje makroekonomskih faktora – čak 69 odsto njih brine zbog mogućeg slabljenja valute, opadanja kupovne moći ili visoke inflacije, što predstavlja porast u odnosu na prošlu godinu. Polovina ispitanika ima bojazan da više neće biti u stanju da odvaja za štednju, a isto toliko ljudi strahuje da neće dovoljno uštedeti za budućnost.
 

Čak 57 odsto štediša ne zna iznos kamatnih stopa ni za jedan svoj štedni proizvod. Svega 32 odsto je reklo da zna kamatne stope za sve proizvode koje koriste. Na pitanje „Koliko često poredite ponude kamata koje različite banke odobravaju za štednju“ njih 74 odsto odgovorilo je da nikada ne porede kamatne stope.

Podaci prikupljeni u specijalnom istraživanju pokazuju da se građani još uvek opredeljuju za šalter u odnosu na plaćanje računa putem interneta. Čak 45 odsto ispitanika je reklo da nema kompjuter ili pristup internetu. Njih 23 odsto izjavilo je da nisu zainteresovani za ovakve pogodnosti, 13 odsto kaže da ne zna dovoljno o tome, dok svaki deseti ispitanik nije dovoljno siguran u bezbednost onlajn bankarstva.

Mobilne aplikacije
Oko 4 odsto ispitanika je do sada koristilo mobilne aplikacije za voĎenje svojih bankarskih poslova na pametnim telefonima ili tabletima.

 

* Agencija za tržišna istraživanja IMAS International sprovela je za Erste Banku istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje graĎani Srbije imaju vezano za štednju. Telefonska anketa sprovedena je u septembru na uzorku od 500 ispitanika koji predstavljaju štedno sposobnu populaciju stariju od 15 godina. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje sprovedeno je i u Austriji, Češkoj Republici, Slovačkoj, MaĎarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj. Rezultati za ove zemlje biće poznati i objavljeni krajem oktobra 2013.