Fiskalna pravila u CIE – fiskalni mazohizam ili neophodno veliko spremanje?

  • Nova fiskalna pravila u paketu od šest propisa EU koristiće zemljama CIE5 i smanjiće rizik od pogubne štednje
  • Nema potrebe da zemlje CIE podižu poreze ukoliko se drže politika koje pogoduju rastu i ograniče realno povećanje rashoda ispod 1%
  • Očekuje se da zemlje CIE5 izađu iz Postupka za smanjenje prekomernog deficita do kraja 2014. godine; snažan motivišući faktor je pretnja privremenom obustavom sredstava EU
  • Lokalna pravila o „kočnici za zaduživanje“ povećaće fiskalnu odgovornost vlada CIE i dopunjavati strukturne kriterijume

U izveštaju Istraživačkog tima Erste Grupe „Fiskalna pravila u CIE“ koji je danas objavljen utvrđeno je da bi na zemlje CIE5 (Češka Republika, Mađarska, Poljska, Rumunija i Slovačka) trebalo da se pozitivno odraze fiskalna pravila iz paketa od šest propisa[1] uvedenog na nivou EU 2011. godine. U paketu od šest propisa naglašavaju se strukturni kriterijumi[2] koji uzimaju u obzir ciklična kretanja i kao takvi su manje štetni po rast nego prethodno korišćeni nominalni ciljevi[3]. „Novi strukturni kriterijumi daju zemljama CIE5 više manevarskog prostora tokom opadanja privredne aktivnost, te stoga smanjuju rizik od pogubne štednje. Pravila takođe efikasno štite javne finansije od prekomernog trošenja tokom ,dobrih godina‘, što je ranije bio glavni razlog povećanih fiskalnih deficita u CIE5“, objašnjava Juraj Kotian, direktor istraživačkog tima za CIE u Erste Grupi zadužen za makroekonomiju i instrumente sa fiksnim prihodom.

 

[1] Paket od šest propisa je skup pet uredbi EU i jedne direktive usvojen 2011. godine koji obezbeđuje striktniju primenu fiskalnih pravila u EU.
[2] Strukturni kriterijumi se odnose na iznose budžetskog deficita korigovane za ciklična kretanja.
[3] Nominalni ciljevi – fiksni ciljevi kao što je fiskalni deficit kao procenat BDP-a koji ne odražava stvarnu fiskalnu poziciju korigovanu za cikličnu komponentu.

 

Zemlje kao što su Češka Republika, Poljska, Slovačka i Rumunija imaju veći potencijal rasta i niže nivoe duga od drugih članica EU, pa mogu sebi da dozvole veći rast rashoda. „Mnoge zemlje EU moraće da podignu poreze ukoliko žele da sačuvaju sadašnji nivo rashoda. Za razliku od njih, zemlje CIE ne moraju da posežu za višim porezima pod uslovom da njihova ekonomska politika i dalje bude pogodovala rastu i da realno ograniče rast rashoda ispod 1%. Na njih se pozitivno odražava i veliki manevarski prostor za odbijanje troškova vezanih za reforme zdravstva, penzijskog sistema i tržišta rada i uravnotežavanje investicionih rashoda. To bi trebalo da ih podstakne da sprovode ekonomske politike koje su usmerene na rast“, dodaje Kotian.

Sve zemlje CIE su trenutno u Postupku za smanjenje prekomernog deficita (EDP)[1] (zajedno s drugih 11 članica evrozone) i još uvek imaju obavezu da postignu nominalni cilj od 3% BDP-a pre no što izađu iz EDP. To je jedina faza u kojoj bi Češka Republika, Mađarska, Poljska i Rumunija mogle da se suoče s finansijskom kaznom. Kotian objašnjava: „Pretnja privremenom obustavom finansiranja iz kohezionog fonda, koje je u 2012. godini u CIE5 iznosilo u proseku oko 0,7% BDP-a, predstavlja snažan motivišući faktor da zemlje CIE5 izađu iz EDP. Očekujemo da to učine u naredne dve godine, uzimajući u obzir da neke od njih mogu da zatraže jednogodišnje produženje, pozivajući se na recesiju u evrozoni kao legitimnu klauzulu izuzeća“.

 

 

[1] EDP – kada zemlja prekorači kriterijum visine deficita od 3% BDP-a, EK može da pokrene Postupak za smanjenje prekomernog deficita, tokom kojeg se zemlja poziva da preduzme korektivne mere. U slučaju neadekvatnog delovanja, zemlja može da se suoči s finansijskim sankcijama ili da bude suspendovana iz programa finansiranja iz Kohezionog fonda.

 

  • Mađarska može da izađe iz EDP ovog leta ukoliko EK u svoje Prolećne prognoze ne stavi deficite iznad 3% BDP-a za period 2013-2014. godine. S obzirom na mnogo bolja fiskalna kretanja tokom prošle godine, jedini potencijalan rizik je da se prognoza EK o fiskalnom deficitu za 2014. godinu pomeri iznad 3% BDP-a po scenariju nepromenjene politike i isticanja nekih privremenih mera. Kako bi isključila ovaj rizik, Mađarska može da najavi neke trajnije mere konsolidacije u drugom kvartalu.
  • Na osnovu podataka za 2013. godinu, očekuje se da Češka Republika i Rumunija ispoštuju svoj rok EDP tako da mogu formalno da izađu iz EDP u leto 2014. godine. U slučaju Češke Republike, to bi moglo da bude za dlaku, jer je njen deficit blizu praga od 3% BDP-a.
  • Za Slovačku i Poljsku će predstavljati izazov da ove godine snize svoje deficite ispod 3% BDP-a, kao što nalaže njihov EDP. Te zemlje mogu da usvoje dodatne mere, ali bi ambicioznija konsolidacija u vremenima već slabog rasta mogla da bude „preoštra“ i bila bi suprotna intencijama nedavno usvojenog okvira. Ipak, Poljska i Slovačka mogu da odbiju deo svojih troškova tranzicije vezanih za reformu penzijskog sistema da bi ostvarile ciljni deficit od 3% do 2013. godine ili da iskoriste izričitu klauzulu izuzeća koja kaže da posebne okolnosti kao što je jako opadanje privredne aktivnosti ili neuobičajeni događaji koji su van kontrole zemlje mogu da se iskoriste za produženje roka EDP u svrhu korekcije. Stoga u najgorem slučaju očekujemo da se EDP bez problema produži za godinu dana.

Lokalna pravila o „kočnici za zaduživanje“ povećaće fiskalnu odgovornost vlada CIE i dopunjavati strukturne kriterijume

Kada zemlje CIE5 ostvare svoj ciljni deficit od 3% moraju da nastave s konsolidacijom u strukturnom smislu, prema kriterijumima navedenim u paketu od šest propisa. Međutim, posle izlaska iz EDP, zemlje van evrozone ne suočavaju se s rizikom bilo kakve finansijske kazne za neusklađenost sa strukturnim pravilima, što stvara potencijalan prostor za fiskalno popuštanje. „Lokalna pravila o ,kočnici za zaduživanje‘, mada nisu uvek kompatibilna s novim strukturnim kriterijumima, izuzetno su važna kada zemlje CIE5 izađu iz EDP. Ona čine političare odgovornima javnosti i podižu njihovu svest o fiskalnoj odgovornosti, verovatno više nego ,spolja propisana‘ pravila EU. Pravila o ,kočnici za zaduživanje‘ mogu se posmatrati kao komplementarna strukturnim kriterijumima i delimično zamenjuju pravilo o smanjenju duga iz paketa od šest propisa i fiskalnog dogovora“, zaključuje Kotian. Mada zemlje evrozone s javnim dugom od oko 60% BDP-a moraju da smanje svoj prekomerni dug, prema pravilu o smanjenju duga, lokalne „kočnice za zaduživanje“ u CIE sprečavaju da dug poraste na nivo od 60% BDP-a.